Stabilan rad sistema daljinskog grejanja

Svi toplotni izvori „Beogradskih elektrana“ (14 toplana i 22 kotlarnice) isporučuju toplotnu energiju potrošačima.

Sistemskih poremećaja u proizvodnom sektoru nema. Takođe, nema sistemskih poremećaja na distributivnoj mreži.

Pojedinačne kvarove na instalacijama u zgradama, stanovima i delovima stanova (nedostatak grejanja, negrejanje pojedinih grejnih tela, curenje vode iz instalacija i sl.) terenske ekipe preduzeća otklanjaju prema prijavama potrošača Dispečerskom centru – Službi za prijem reklamacija (011/2093-011 prijave za negrejanje ili slab kvalitet grejanja i 011/2093-100 curenje vode iz instalacija).

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Domaćinstva, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Italijanska kompanija MET ozone experts u poseti „Beogradskim elektranama“

Basta: Naš cilj je čistiji vazduh u Beogradu, sve investicije su dobrodošle

Beograd, 30. novembar 2021. – Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“ održao je danas radni sastanak sa predstavnicima kompanije MET ozone experts u vezi sa potencijalnim investiranjem ove čuvene italijanske kompanije u sistem „Beogradskih elektrana“.

Direktor kompanije Federiko Ponti i Mićeleti Đorđo, izumitelj, predstavili su sisteme iz njihove ponude koji bi bili prikladni za upotrebu u okviru sistema daljinskog grejanja. Naime, ova firma se bavi prečišćavanjem dimnih gasova vodom, posebno prilikom upotrebe energenata poput uglja i mazuta u procesu proizvodnje. Ponuda ove komapnije je da napravi studiju izvodljivosti, prototip i na kraju industrijsku mašinu koja bi pročišćavala dimne gasove, odnosno produkte sagorevanja u procesu proizvodnje. Njihova tehnologija se zasniva na filtriranju, odnosno „pranju“ dimova vodom što bi sprečilo emisiju štetnih čestica u atmosferu. Na taj način moguće je znatno uticati na zaštitu životne sredine.

Rade Basta se zahvalio na poseti i prezentaciji i istakao da mi kao država podržavamo svaku investiciju i da nam je od najveće važnosti da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo zagađenje vazduha. JKP „Beogradske elektrane“ je veliki borac za zaštitu životne sredine u glavnom gradu i da je zahvaljujući velikim ulaganjima u sistem daljinskog grejanja, udeo potrošnje prirodnog gasa poslednjih godina povećan sa 81 odsto na čak 96, čime je dat veliki doprinos u smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.

Gostima iz Italije predočeno je da je u toplanama „Dunav“, „Konjarnik“ i „Voždovac“ ugrađen sistem za recirkulaciju dimnih gasova kojim je omogućeno da nivo emisije azotnih oksida (NOx) bude ispod graničnih vrednosti. Naime, prilikom rada, produkti sagorevanja energenata ne ispuštaju se u atmosferu nego se vraćaju u kotlove. U narednom periodu i toplana „Cerak“ će imati ovaj sistem, a isti princip će biti primenjen u svim ostalim toplanama čiji toplotni izvori imaju snagu veću od 50 megavata.

Takođe, u toku prošle nedelje ugašena je kotlarnica u Bulevaru vojvode Mišića broj 37-39 koja je kao pogonsko gorivo koristila mazut.

-Zajedno sa osnivačem, Skupštinom grada, pokrenut je Program gašenja kotlarnica i do sada je ugašeno više od 1.300 kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj ili mazut koji sagorevanjem emituju značajne količine štetnih materija. Takođe, ti toplotni izvori su i energetski neefikasni. Prema procenama, efekat gašenja kotlarnica rezultirao je smanjenjem emisije CO2 za čak oko 500.000 tona godišnje, naglasio je Basta.

Tom prilikom Basta je obavestio predstavnike kompanije MET ozone experts da će oformiti radnu grupu koja će uraditi analizu primenjivosti pomenute tehnologije u sistemu „Beogradskih elektrana“ i pored toga što je upotreba energenata poput uglja i mazuta gotovo zanemariva u proizvodnji preduzeća.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Direktor JKP „Beogradske elektrane” Rade Basta za „Ilustrovanu politiku”: Srbija sve bliža izgradnji nuklearne elektrane

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objašnjava u ekslkuzivnom intervijuu za Ilustrovanu politiku, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

Nakon više decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji. Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta. On se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objašnjava u ekslkuzivnom intervijuu za Ilustrovanu politiku, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

Da li je državi Srbiji potrebna nuklearna energija, jer kao i većina zemalja u regionu zavisi od uglja?

Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte koji je ključan problem današnjice i zaštite životne sredine. Potrebna je Srbiji, jer je jedino moguće tranziciono rešenje za proces dekarbonizacije koje je Srbija potpisala u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, dok se ne unaprede tehnologije iz obnovljivih izvora energije koje mogu zadovoljiti potrebe u budućnosti za energijom. Republika Srbija se mora ponašati odgovorno prvenstveno prema svojim građanima kako u pogledu energetske bezbednosti i stabilnosti tako i u podizanju standarda za očuvanje životne sredine koji su takođe, važni u procesu pristupanja EU. U Republici Srbiji je energetska struktura problematična. Većina energetskih potreba se zadovoljava ugljem i to lignitom jako lošeg kvaliteta. To stvara brojne probleme sa zagađenjem, ali i emisijom gasova sa efektom staklene bašte. To je takođe jedna od tačaka u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, pošto ne ispunjavaju neophodne kriterijume energetske politike EU. Sa druge strane, Srbija je, kao i zemlje u regionu, prinuđena da koristi takve izvore da bi poboljšala svoju energetsku bezbednost jer nema dovoljno drugih izvora energenata. Potencijala za obnovljive izvore energije ima i nisu najbolje iskorišćeni, ali su nedovoljni da bi mogli da podmire energetske potrebe. Zato je jedino realno rešenje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji. Idealan miks u energetskom smislu Republike Srbije se treba sastojati od različitih energetskih postrojenja, odnosno hidro, termo i nuklearnih elektrana i energetskih postrojenja iz obnovljivih izvora. Na kraju ovog pitanja, izneću svoj lični stav i pogled na situaciju u Republici Srbiji: naša Vlada je svoj spoljnopolitički put definisala kao nezavisna zemlja koja teži članstvu u EU. Svi procesi (poglavlja) koji su započeti moraju se uskladiti sa spoljnom i energetskom bezbednosnom politikom EU, tako da ako je određen pravac naše politike i razvoja, nedopustivo je da ceo energetski sektor u Republici Srbiji zavisi od Rusije i njihovih kompanija prema kojoj je EU uvela sankcije. Već postoji veliki problem za gasovod (Gastrans) koji smo izgradili, a koji nije u skladu sa trećim energetskim paketom EU. Agencija za energetiku EU je već stavila primedbe koje se odnose na monopol ruske kompanije “Gasprom“ koja je u isto vreme većinski vlasnik gasovoda i gasa koji se doprema. Ako tome dodamo većinsko vlasništvo NIS-a i skladištenja gasa “Banatski Dvor” dolazimo u situaciju da postajemo potpuno energetski zavisni od Ruske Federacije. Sa druge strane svi veliki infrastrukturalni projekti se rade sa Republikom Kinom koja dominira sa finansiranjem, privatizacijom velikih sistema prirodnih resursa i radovima svojih kompanija u Republici Srbiji. Njihov ulazak u sektor energetike bi trajno zaustavio put Republike Srbije u EU. Zbog svega navedenog smatram da smo prirodni i strateški partneri EU i SAD u realizaciji potencijalne izgradnje nuklearne elektrane u Republici Srbiji zbog obezbeđivanja energetske stabilnosti i bezbednosti.

Da li je budućnost energetske sigurnosti u nuklearnim elektranama?

Definitivno je dobijanje električne energije iz nuklearnih elektrana budućnost energetske bezbednosti i stabilnosti. Prosek unutar EU je oko 25% od ukupne energije dobijen iz nuklearnih postrojenja tako da i u budućnosti će to predstavljati neizostavan i konstantan udeo u ukupnoj proizvodnji. Svaka ozbiljna i odgovorna zemlja ne želi da zavisi od uvoza električne energije i trenutne tržišne cene tako da je budućnost nuklearnih tehnologija zagarantovana na duži vremenski rok.

Uputili ste otvoreni poziv 13. oktobra američkim i evropskim energetskim kompanijama, a ne i kompanijama iz Rusije i Kine, objasnite nam zbog čega treba Amerikanci da prave nuklearnu elektranu u Srbiji?

Postavili ste ključno pitanje koje je više strateško, bezbednosno i geopolitičko pitanje, nego pitanje koje su tehnologije koje se nude od nuklearnih sila za izgradnju nuklearnog postrojenja. Prvo što je važno napomenuti je da su SAD, kao vrhunska nuklearna sila dva tehnološka koraka ispred svih u različitim segmentima nuklearnih tehnologija, počev od standardnih tehnologija i postrojenja pa do malih modularnih reaktora sa visokim stepenom bezbednosti. Najbolji primer za to je kompanija “Terra Power” koja zajedno sa Vladom SAD realizuje inovativni projekat nuklearnog postrojenja koji cenu koštanja smanjuje na pola vrednosti sadašnje cene standardnih postrojenja, kao i vreme gradnje na pola vremena od postojećih standarda sa najvećim mogućim stepenom bezbednosti i realizacija ovoga projekta će napraviti revoluciju u nuklearnoj tehnologiji. Primera radi, standardna nuklearna elektrana košta u zavisnosti od kapaciteta između 10 do 15 milijardi evra, a period izgradnje i puštanja u pogon reaktora je 10 do 20 godina od početka izgradnje. Tehnologija koju primenjuje “Terra Power“ će koštati oko 4 milijarde dolara sa periodom od 7 godina za izgradnju i puštanje u rad postrojenja sa kapacitetom od 350 megavata do čak 500 megavata sa mogućnošću skladištenja energije i bezbednošću koja do sada nije postojala u nuklearnim postrojenjima. Ceo koncept je zamišljen tako da se uz postojeći energetski sistem (kao što je naš EPS) doda postrojenje čiji kapacitet proizvodnje bi vremenom bio potpuno zamenjen. To je model i tip nuklearnog postrojenja koji je potreban Republici Srbiji.

Francuska planira investicije za atomske mini-reaktore. Stručnjaci kritikuju. Koliko su male nuklearke smislene – ekološki i ekonomski?

EPR je tehnologija koju su razvile francuske kompanije Framatome i EDF, a trenutno u svetu postoje samo dva operativna EPR nuklearna reaktora, oba u kineskom gradu Taishanu, koja su ušla u komercijalnu upotrebu u januaru 2019. godine. Na početku svog mandata, francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će do 2035. godine smanjiti udeo nuklearne energije u francuskom energetskom balansu sa sadašnjih 75 na 50 posto ali aktuelna energetska kriza promenila je prioritete Pariza. Iz paketa teškog 30 milijardi eura, osam milijardi bi trebalo otići u energetski sektor, a jedna milijarda od tog iznosa u istraživanje takozvanih mini-reaktora. Iako je visina ulaganja u istraživanje nove tehnologije relativno mala, predsednik Makron je upravo te planove prezentovao kao najvažniji deo nove strategije. Ekonomski su potpuno opravdane i zadovoljavaju najviše ekološke standarde. Francuska je najveća nuklearna sila unutar EU i poseduje veliko iskustvo i znanje o nuklearnim tehnologijama.

Zemlje jugoistočne Evrope još uvek odbijaju da razmotre (zajedničku) nuklearnu budućnost, iako su u njihovom neposrednom okruženju brojne nuklearne elektrane (u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Sloveniji). Šta mislite o tome…?

Energetska bezbednost i stabilnost je ključna stvar svake države i one koje uspeju da ostvare nezavisnost u energetskom sistemu brzo napreduju u ekonomskom i industrijskom razvoju. Sadašnja energetska kriza uzrokovana Kovidom-19 je više nego ikada pokazala koliko može uticati na ekonomske procese i tržište EU i zbog toga se još sve države vode svojim sopstvenim državnim strategijama razvoja i održivosti energetskog sektora. EU još uvek nije uspela da sektor energetike na nivou Unije uskladi sa svim prednostima i manama članica i biće potrebno još dosta vremena kako bi se energetski sistem i prenosi uskladili, a samim tim i stvorili uslovi za zajedničku nuklearnu budućnost. Posebno se to odnosi na istočni blok gde su nuklearna postrojenja napravljena od strane Ruske Federacije koja će biti zamenjena zapadnim tehnologijama u budućnosti. Ako pogledamo kartu Evrope, naročito našeg okruženja, videćemo da su u radijusu od 200 km od Beograda nalaze dva bloka nuklearki u Bugarskoj, po jedan u Sloveniji, i Rumuniji (plus jedan u izgradnji), četiri u Mađarskoj, a šest su nešto dalje u Češkoj i Slovačkoj. To samo po sebi ukazuje da naša bezbednost ne zavisi samo od nas, već i od naših komšija. Ta činjenica nam zapravo ne ostavlja alternativu – ne postoji izbor između razvoja nuklearne energije i drugih izvora energije.

Najavljeno je da država Srbija razmatra kupovinu udela neke od elektrana u regionu, da li je to isplativ i dobar korak?

Svako širenje i akvizicije od strane Republike Srbije u sektoru energetike pozdravljam i smatram dobrim potezom, ali sumnjam da je iko ovoga trenutka spreman da proda udeo u energetskim postrojenjima, posebno nuklearnim, jer je nedostatak energije izuzetno visok u celom svetu. Naravno uvek sam pre za investiciju u svojoj zemlji, bez obzira na cenu koštanja, jer na duži vremenski period je uvek isplativljije ulagati u svoj energetski sistem, nego biti manjinski vlasnik u drugoj državi. Kupovine udela pogotovo manjinskih u stranim kompanijama vam skraćuju vreme u odnosu na investiciju u svoj sistem, ali dugoročno mnogo više koštaju, nego što donose benefit, zemlja u kojoj ste manjinski akcionar će se uvek određivati prema svojim potrebama, a ne obavezama iz sporazuma.

Da li država Srbija ima kadrove koji bi mogli da izgrade i upravljaju nuklearnim elektranom?

Ovo pitanje je izuzetno važno,nažalost mi smo zemlja koja već duži niz godina iz budžeta izuzetno mali procenat ulaže u nauku, razvoj i istraživanje. Ako želimo stvaran napredak i progres bez ulaganja u nauku i ljudske resure nigde nećemo stići i uvek ćemo biti zavisni od spoljnog faktora. Institut u Vinči ima veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, profesionalne i stručne ljude, ali je potreban transfer znanja, obnova baze kadrovske i tehnološke koja je mortorijumom prekinuta kao i savremena oprema za novi naučno-istrazivački centar. Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja. Bez novih kvalifikovanih kadrova nuklearne tehnologije nema budućnosti, a bez podrške javnosti nije moguće govoriti o implementaciji takvih visokotehnoloških projekata.

„Ilustrovana politika”, 30. novembar 2021. godine

Objavljeno pod Uncategorized, Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Saopštenje direktora JKP „Beogradske elektrana“ Radeta Baste povodom smrti počasnog predsednika Socijalističke partije Srbije Milutina Mrkonjića

Povodom tužne vesti da nas je napustio počasni predsednik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta uputio je najdublje i najiskrenije saučešće porodici i izrazio žaljenje što nas je napustio jedan od najvećih graditelja Srbije.

„Sa velikom žalašću i tugom sam primio ovu vest o smrti Milutina Mrkonjića, našeg političkog oca i druga. Naš Mrka preminuo je na Božićne poklade, uoči Božićnog posta, kada praštamo jedni drugima i preselio se u bolji svet – raj. Njegov odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak, ne samo za njegovu porodicu, već i za čitavo naše društvo, državu Srbiju, a posebno za Socijalističku partiju Srbije. Bio je najbolji političar koga je ovaj prostor zapamtio, gradio po svetu i Srbiji, najveći humanista, stručnjak, omiljeni prijatelj, komšija, poznanik, a posebno je bio lojalan prijateljima i svojoj partiji. Uvek ćemo pamtiti tvoje ime, tvoje reči i dela. Veliko ti hvala, počivaj u miru. Neka ti je laka zemlja!“

Direktor JKP „Beogradske elektrane“

Rade Basta

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Rade Basta: Ovo je veliki uspeh za Srbiju, hvala predsedniku za energetsku stabilnost

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“, sa velikim poštovanjem i oduševljenjem primio je vest o istorijskom dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o garantovanim cenama gasa i količinama isporuke ovog značajnog energetna koji je naophodan u mesecima koji su pred nama.

-S obzirom da su „Beogradske elektrane“ najveći pojedinačni potrošač energenta u Srbiji, prevashodno prirodnog gasa, ovu vest smo primili sa oduševljenjem. Ovo je veliki uspeh za Srbiju koji je predsednik Vučić svojom doslednom politikom obezbedio građanima Srbije. U pitanju je energetska i ekonomska stabilnost kojom većina zemalja u svetu u ovom ternutku ne može da se pohvali. Srbija može. Ponosni smo na našeg predsednika koji nam je i ovog puta pokazao i dokazao da je veliki lider u koga svi građani imaju poverenje, istakao je Rade Basta.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Čestitka direktora JKP „Beogradskih elektrana“ Radeta Basta povodom pobede Stefana Stojmenovića na takmičenju iz nuklearne fizike

Beograd, 22. novembar 2021. – Direktor JKP Beogradskih elektrane Rade Basta čestitao je mladom fizičaru Stefanu Stojmenoviću pobedu na takmičenju iz nuklearne fizike, održane u Ruskoj Federaciji.

„Čestitam Vam pobedu, od srca, iz nuklearne fizike. Vi ste ponos Srbije. Pokazali ste kako se znanje, talenat i predan rad nagrađuje na najbolji način. Vaš uspeh na međunarodnoj sceni, koji na ovaj način, pored toga što podiže ugled Srbije u svetu, unapređuju znanja i veštine i otvara put za uspešne karijere naših mladih fizičara. Uvek nas raduje vest o novim uspesima, jer nam ulivaju nadu u bolju budućnost, koja će biti zasnovana na radu i na znanju i novom početku otvaranja nuklearnih elektrana u Srbiji. Takav mlad kadar fizičara, imaće u Srbiji zagarantovano radno mesto u budućnosti, jer otvaranja nuklearnih postrojenja znači napredak i bolju perspektivu za sve nas.“

Direktor JKP „Beogradske elektrane“

Rade Basta

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Rade Basta uputio pismo predsednici Vlade Srbije i ministarki za rudarstvo i energetiku da ukinu moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrena u Srbiji

Beograd, 19. novembar 2021. – Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstava i energetike Zorani Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.

„Pozivam predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić i ministarku rudarstava i energetike Zoranu Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.  Proizvodnja energije u nuklearnim elektranama je jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije. Kod termoelektrana imamo ogromnu emisiju sumpor-dioksida i ugljen-dioksida u okolinu. Tehnologije koje po najnovijim standardima moraju da se ugrade za prečišćavanje otpadnih gasova su praktično jednako skupe kao i same tehnologije za samu proizvodnju energije. Kod nuklearnih elektrana mi nemamo takve izazove. Kada se sve sabere, nuklearna proizvodnja je jeftinija, a isto je i sa eksploatacijom. Vreme povratka investicije je nešto duže, ali to ne treba da bude odlučujuće. Odlučujuća je jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost i zaštita životne sredine. Prvi razlog, zašto nuklearna energije je deficit u energetskom bilansu. Drugi razlog, koji je još važniji, ali bih voleo da ga naglasim: ako Srbija želi da prati tehnološki razvoj i da njeni kadrovi budu u taj razvoj uključeni – onda bi bilo dobro da se uključi u neki nuklearni projekat.

Stoga pozivam Vladu Republike Srbije da što pre ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji i uputi poziv Sjedinjenim Američkim Državama kao i Evropskoj Uniji radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči koji ima veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, profesionalne i stručne ljude, ali takođe, kojima je potrebna pomoć u transferu znanja i tehnologija od najboljih stručnjaka za nuklearne tehnologije i da zajedno sa njima rade na projektima koji su od interesa za obe zemlje. Potrebno je obnoviti i izgraditi naučnu bazu u ovoj oblasti koja je moratorijumom iz 1989.god zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima, kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike. Smatram da Sjedinjene Američke Države, kao vodeća vrhunska nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije. Takođe, nuklearna industrija Sjedinjenih Američkih Država ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada. Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja“.

Direktor JKP „Beogrdaske elektrane“

Rade Basta

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije

Poštovani korisnici,

Obaveštavamo Vas da je na Odluku o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije br. I-10826/2, koju je doneo Nadzorni odbor JKP “Beogradske elektrane“ dana 01.10.2021. godine, data saglasnost Osnivača i da je ista objavljena u Službenom listu grada Beograda br. 98/21 od 29.10.2021. godine.

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije u primeni je od 01.11.2021 godine.

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o ceni toplotne energije (Sl. list Grada Beograda 98/21 od 29. oktobra 2021.)

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Domaćinstva | Komentari su isključeni

Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta za italijansku agenciju Nova: Pozivam USA i EU kompanije na ulaganje u nuklearnu energiju

Energia: direttore Centrali elettriche di Belgrado invita a investire nel nucleare

Belgrado, 29 ott 14:35 – (Agenzia Nova) – Il direttore della società pubblica serba Centrali elettriche di Belgrado, Rade Basta, ha rivolto un invito alle compagnie energetiche di Stati Uniti ed Unione europea ad investire in Serbia nel campo del nucleare. Secondo una nota della società serba, Basta ha inviato una lettera in cui invita le compagnie ad investire nel Paese balcanico. Basta ha sottolineato che la sicurezza energetica, lo sviluppo economico e l’efficienza della protezione ambientale sono da tempo obiettivi fondamentali e interconnessi. „Ci sono 106 reattori nucleari che operano negli Stati membri dell’Ue, che forniscono 104 Gigawatt di elettricità, ovvero il 26 per cento dell’elettricità totale prodotta nell’Unione europea“, ha scritto Basta in una lettera aperta del 13 ottobre e rilanciata oggi, aggiungendo che le centrali nucleari sono una fonte di elettricità stabile e affidabile. „Generalmente non dipendono dalle condizioni meteorologiche o dai livelli dell’acqua sui fiumi e non emettono gas serra, e in questo senso sono rispettose dell’ambiente“, ha ancora osservato Basta aggiungendo che la revoca della moratoria sulla costruzione di centrali potrebbe garantire una soluzione accettabile nella fase di transizione per raggiungere gli obiettivi dell’Agenda verde verso forme più pulite di produzione elettrica (idro, solare, eolica) che richiederà decenni.

Questo, secondo Basta, ridurrebbe anche la necessità di un’eventuale costruzione di nuove centrali a carbone, „che costerebbe molto allo Stato della Serbia sotto forma di tasse dall’Ue“. Il direttore della società pubblica serba ha infine osservato che l’attuale balzo dei prezzi dell’energia non solo ha migliorato le prospettive di investimento nell’energia nucleare, ma incoraggerà anche la costruzione di centrali idroelettriche. „L’importanza dell’uso dell’energia nucleare è confermata dal fatto che non c’è quasi nessun Paese che non abbia una propria centrale nucleare“, ha dichiarato Basta. „La costruzione di una centrale nucleare è un’impresa enorme che richiede una tecnologia complessa e un investimento di capitale estremamente elevato. I Paesi più piccoli come la Serbia difficilmente possono disporre di fondi sufficienti o concedere prestiti per realizzare da soli un progetto del genere. Ecco perché hanno bisogno dell’aiuto di aziende di alcuni dei Paesi con un’industria nucleare sviluppata“, ha dichiarato Basta. (Seb)

© Agenzia Nova – Riproduzione riservata
Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Direktor JKP „Beogradskih elektrana“ Rade Basta za Radio Slobodna Evropa: Srbija sve bliža nuklearnoj energiji

Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta koji se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objasnio je Basta u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji on vidi kao prelazno rešenje do ostvarenja ciljeva zacrtanih u Zelenoj agendi, imajući u vidu, kako kaže, da će za prelazak na čistije oblike proizvodnje električne energije (hidro, solarni i vetro parkovi) biti potrebne decenije.

„Stoga sam siguran da je prelazno rešenje… ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i izgradnja istih kao prihvatljiv prelazak do novih tehnologija i izbegavanja gradnje novih blokova termoelektrana na ugalj koje bi jako puno koštale državu Srbiju u vidu novih taksi od strane EU koje su predviđene do zatvaranja postrojenja“, naveo je Basta.

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni