Rade Basta, direktor JP „Beogradske elktrane“ podržao je odluku Vlade Srbije, Aleksandra Vučića predsednika Srbije i Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike koji su odlučili da neće donositi odluke o istraživanju i eksplataciji litijuma i jaradita dok ne bude urađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

- Slažem se da ne treba po svaku cenu privlačiti direktna strana ulaganja, ali ne mogu ljudi, da ne kažem laici i samoproklamovani stručnjaci, Ćute i ostali, koji nemaju nikavo obrazovanje iz oblasti energetike da istupaju u borbi protiv „Rio Tinta“ bez ikakvih materijalnih dokaza i studija. To je pogrešno i dovodi ljude u zabludu, ističe Rade Basta.

Basta je dodao da bez znanja i struke nema razvoja i da će upravo zdrav razum i nauka odlučiti da li će bilo koja kompanija raditi u Srbiji i da ne možemo metlom, protestima i batinama isterivati strane ulagače koji će možda samo doneti dobrobit srpskoj ekonomiji.

-Hvala predsedniku i ministarki koji i ovog puta nisu dozvolili da sila prevlada razum. Hvala što lažni borci za žaštitu životne sredine nisu pobedili već će odluku doneti narod na referendumu na osnovu validnih dokaza i nakon što bude urađena studija, zaključio je Basta.

Beograd, 19. oktobar 2021. – Poslednjih godina svedoci smo sve većeg zagađenja vazduha u Beogradu. Veliki broj vozila u saobraćaju, a posebno kućna ložišta negativno utiču na kvalitet vazduha, posebno u zimskim mesecima. Međutim, borba za poboljšanje životne sredine u glavnom gradu kada su u pitanju „Beogradske elektrane“ traje već decenijama. Zajedno sa osnivačem, Skupštinom grada, pokrenut je Program gašenja kotlarnica i do sada je ugašeno više od 1.300 kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj ili mazut koji sagorevanjem emituju značajne količine štetnih materija. Takođe, ti toplotni izvori su i energetski neefikasni. Prema procenama, efekat gašenja kotlarnica rezultirao je smanjenjem emisije CO2 za čak oko 500.000 tona godišnje.

Ovaj ogroman uspeh ne bi mogao da bude postignut da uporedo sa gašenjem kotlarnica preduzeće nije gradilo toplotne izvore (toplane) koje u proizvodnji koriste prirodni gas – ekološki prihvatljiv energent. Zahvaljujući velikim ulaganjima u sistem daljinskog grejanja, udeo potrošnje prirodnog gasa je u proteklih desetak godina povećan sa 81 odsto na čak 96 odsto, čime je dat veliki doprinos u smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.

U borbi za zaštitu životne sredine „Beogradske elektrane“ ulažu i u ostale projekte koje smanjuju zagađenje u glavnom gradu. U toplanama „Dunav“, „Konjarnik“ i „Voždovac“ ugrađen je sistem za recirkulaciju dimnih gasova kojim je omogućeno da nivo emisije azotnih okisida (NOx) bude ispod graničnih vrednosti. Naime, prilikom rada, produkti sagorevanja energenata ne ispuštaju se u atmosferu nego se vraćaju u kotlove. U narednom periodu i toplana „Cerak“ će imati ovaj sistem, a isti princip će biti primenjen u svim ostalim toplanama čiji toplotni izvori imaju snagu veću od 50 megavata.

U toku ove grejne sezone biće ugašene i kotlarnice u Bulevaru vojvode Mišića od 37 do 39 i Bulevaru vojvode Mišića 39a. Korisnici iz ovog dela grada će se ubuduće grejati preko toplovodne mreže sistema „Beogradskih elektrana“.

Kada je u pitanju kotlarnica u Ljutice Bogdana 2, izgrađen je toplovod do ulaska u postrojenje i u planu je da ovaj toplotni izvor bude ugašen u toku sledeće godine.

U narednoj grejnoj sezoni biće urađena rekonstrukcija kotlarnice u Vrtlarskoj ulici koja će ubuduće kao energent koristiti lako lož ulje. Izgrađena je nova toplovodna mreža, tako da će se deo potrošača snabdevati toplotnom energijom iz toplane „Novi Beograd“, a deo iz ove kotlarnice. Potpuno gašenje tog toplotnog izvora nije moguće jer je potrebno da u toku noći, kada ne radi toplana „Novi Beograd“, snabdeva toplotnom energijom Zemunsku bolnicu.

Takođe, nije moguće ni gašenje kotlarnica u Preševskoj 34 (porodilište) i Dimitrija Tucovića 161 (Gradska bolnica) jer nijedna toplana u blizini ne proizvodi toplotnu energiju za pripremu potrošne tople vode koja je neophodna za rad ove dve zdravstvene ustanove. U planu je da u naredne dve do tri godine budu ugašene i kotlarnice „Šeher“ i Dom zdravlja „Braće Jerković“.

Jedan od najvećih prioriteta „Beogradskih elektrana“ trenutno je delimično gašenje najveće kotlarnice u naselju „Sava Kovačević“ u Zemunu. Već godinama unazad „Beogradske elektrane“ grade infrastrukturu, odnosno nove trase toplovoda, dve prepumpne stanice, modernizuju toplotne predajne stanice kako bi bilo omogućeno snabdevanje potrošača sa grejnog područja Zemun toplotnom energijom (za grejanje) iz toplane „Novi Beograd“. Takođe, ugradnjom novih i efikasnijih kotlova od 9 megavata koji će kao pogonsko gorivo koristiti ekološki prihvatljiv energent, biće rekonstruisano i proizvodno postrojenje u kotlarnici „Sava Kovačević”. To proizvodno postrojenje će u letnjem periodu snabdevati potrošače toplotnom energijom za pripremu potrošne tople vode što će značajno smanjiti zagađenje životne sredine.

Ističemo, tokom prethodne grejne sezone u rad je puštena jedna od prepumpnih stanica (u bloku 38) na grejnom području toplane Novi Beograd. Radom ove stanice obezbeđen je deo potrebne toplotne energije za potrošače toplane u naselju Sava Kovačević. To je doprinelo značajnom smanjenju rada toplane u ovom zemunskom naselju.

Trenutno su u toku pripreme za puštanje u rad i druge prepumpne stanice u bloku 28 (EDB završava elektro radove), čime će se steći uslovi za obezbeđivanje potpunog snabdevanja toplotnom energijom iz toplane „Novi Beograd“ svih potrošača koji se sada snabdevaju iz toplane u naselju Sava Kovačević. Preostala je rekonstrukcija i zamena dotrajalog toplotnog izvora kotlovima ukupne instalisane snage od 6 MW (megavata), čija realizacija je planirana za početak grejne sezone 2022/2023.

Polovinom novembra prošle godine „Beogradske elektrane” su ugasile i kotlarnicu kapaciteta 1,2 megavata i na sistem daljinskog grejanja priključile bolnicu „Sveti Sava”. Kotlarnica te zdravstvene ustanove bila je veliki zagađivač životne sredine u centru grada i veliki je uspeh što je za kratak vremenski period izgrađen toplovodni priključak.

Pored toga, u cilju gašenja kotlarnica KBC „Zemun” i povezivanja četiri objekta bolničkog kompleksa na sistem daljinskog grejanja u toku prošle godine izgrađena je deonica toplovoda od Poljoprivrednog fakulteta do Kliničko bolničkog centra. Krajem prošle godine završena je izgradnja priključka i objekat je povezan na distributivnu mrežu toplane „Novi Beograd”. Ugašene kotlarnice kapaciteta 4 megavata za proizvodnju toplotne energije koristile su mazut i ugalj. U toku grejne sezone ovi objekti se toplotnom energijom snabdevaju iz toplane „Novi Beograd”, dok će se u letnjem periodu snabdevati iz kotlarnice u Vrtlarskoj ulici. U narednih godinu dana i kolarnica u Vrtlarskoj će biti rekonstruisana u cilju sprovođenja mera zaštite životne sredine i povećanja energetske efikasnosti.

Plan je da za oko tri godine u sistemu daljinskog grejanja ostane 14 toplana i 15 kotlarnica. Preostale kotlarnice moraju da ostanu u sistemu daljinskog grejanja zbog određenih specifičnosti poput snabdevanja toplotnom energijom prioritetnih potrošača (bolnice, škole i slično). S obzirom da su te kotlarnice, poput onih u Sremčici i Barajevu veoma udaljene od toplovodne infrastrukture, one će i dalje biti u funkciji, ali će biti rekonstruisane i modernizovane tako da koriste ekološki prihvatljivije energente, čime će biti značajno smanjeni štetni produkti sagorevanja.

Kao društveno odgovorno preduzeće, „Beogradske elektrane“ će i ubuduće ulagati u projekte koji za cilj imaju očuvanje životne sredine.

Kotlarnica u naselju Sava Kovačević kao pogonsko gorivo koristi mazut i predstavlja značajnog lokalnog zagađivača. Crni dim koji se juče 17. oktobra na kratko mogao videti kako izlazi iz dimnjaka toplane „Zemun“ u naselju Sava Kovačević, posledica je regulacije sagorevanja na kotlu, a ne kako su neki ekološki aktivisti uzbunili žitelje Beograda da se u pogonima ovog preduzeća spaljuje rezidual. Ove optužbe su neosnovane i neistinite i štete ugledu preduzeća.

Žitelji Zemuna mogu da se uvere da iz dimnjaka toplane „Zemun“ u naselju Sava Kovačević danas 18. oktobra nema dima i da kvalitet vazduha u njihovom okruženju nije ugrožen zbog rada toplane.

Zaštita životne sredine je važan deo poslovne politike JKP „Beogradske elektrane“ i ujedno jedan od njenih prioritetnih strateških planova. U cilju zaštite životne sredine i obezbeđivanja sigurnije i pouzdanije isporuke toplotne energije korisnicima u delu Zemuna, „Beogradske elektrane” privode kraju projekat delimičnog gašenja kotlarnice u naselju Sava Kovačevića. U planu je da se stanovi korisnika iz ovog dela Zemuna ubuduće greju iz toplane „Novi Beograd“. Delimično gašenje kotlarnice podrazumeva da će u letnjem periodu ti toplotni izvori snabdevati korisnike toplotnom energijom za pripremu potrošne tople vode (PTV), a kao pogonsko gorivo koristiće ekološki prihvatljiviji energent.

Neistinite optužbe neće zaustaviti „Beogradske elektrane“ da nastave višedecenijsku borbu za čist vazduh u prestonici. Od svih proizvodnih kapaciteta (14 toplana i 22 kotlarnice), 96 odsto njih kao energent koriste prirodan gas ili komprimovani prirodan gas, koji su ekološki najprihvatljiviji. U ostalim toplotnim izvorima koriste se mazut, lako lož ulje, ugalj i biomasa.

Ističemo, tokom prethodne grejne sezone u rad je puštena jedna od prepumpnih stanica (u bloku 38) na grejnom području toplane Novi Beograd. Radom ove stanice obezbeđen je deo potrebne toplotne energije za potrošače toplane u naselju Sava Kovačević. To je doprinelo značajnom smanjenju rada toplane u ovom zemunskom naselju.

Trenutno su u toku pripreme za puštanje u rad i druge prepumpne stanice (blok 28), čime će se steći uslovi za obezbeđivanje potpunog snabdevanja toplotnom energijom iz toplane „Novi Beograd“ svih potrošača koji se sada snabdevaju iz toplane u naselju Sava Kovačević. Ova toplana će ubuduće raditi samo za potrebe proizvodnje potrošne tople vode, kada toplana Novi Beograd nije u pogonu.

Preostala je rekonstrukcija i zamena dotrajalog toplotnog izvora kotlovima ukupne instalisane snage od 6 MW (megavata), čija realizacija je planirana za početak grejne sezone 2022/2023.

Beograd, 16.oktobar 2021. – Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ već 10 dana u režimu od 06 do 22 sata isporučuje  toplotnu energiju korisnicima. Prvih nekoliko dana, kada se sistem koji nije bio u funkciji pet meseci uhodavao, bilo je manjih problema sa grejanjem u pojedinim zgradama ili podstanicama. Nijednom od početka grejanja nije bilo slučaja da delovi grada nisu imali isporuku toplotne energije kao što to tvrde pojedini mediji. Korisnici koji imaju  problema sa grejanjem, koji nisu možda zadovoljni temperaturom u stanu, ili im ne rade pojedina grejna tela, na današnjim spoljašnjim temperaturama vazduha nisu mogli da se smrzavaju. Svima koji nisu imali isporuku toplotne energije od zvaničnog početka grejne sezone, biće odobrena bonifikacija, odnosno biće ima umanjeni računi.

Pristojnost i lep gest kada je direktor preduzeća Rade Basta čestitao Kristoferu Hilu na novoj funkciji, zluradi jezici su iskoristili da kritikuju rad preduzeća i svih zaposlenih koji se trude da u stanovima Beograđana bude toplo.

Kao neko ko se bori za prosperitet preduzeća i kroz različite projekte ulaze u razvoj i modernizaciju „Beogradskih elektrana, nisu na mestu pre svega neistiniti komentari, a i nepristojni. Čestitati nekome imenovanje na tako važnu funkciju je čast. Direktor Basta je pozvao novoizabranog ambasadora da kroz projekte i saradnju SAD- i Srbije ubuduće bude više ulaganja u energetiku. A, zluradi jezici možda ne znaju da se u „Beogradskim elektranama“ proizvodi toplotna energija i da nam je svaki projekat važan, jer time obezbeđujemo bolje grejanje korisnicima i borimo se za čistiji vazduh u Beogradu. U tome nema ničega lošeg.

Menadžment „Beogradskih elektrana“

Beograd, 16. oktobar 2021. – Direktor JKP „Beogradski elektrana“ Rade Basta čestita nominaciju novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofera Hila.

„Želim da Vam uputim najbolje želje za uspeh na novoj dužnosti. Republika Srbija i Sjedinjene Američke Države imaju prijateljske odnose i uveren sam da će pod Vašim vođstvom, na obostranu korist dva naroda, naši bilateralni odnosi biti raznovrsniji i prošireni. Republika Srbija je opredeljena za snažniju ekonomsku i naučno-tehničku saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje vidi kao strateškog partnera u svim oblastima od zajedničkog interesa, kao i u suočavanju sa različitim izazovima današnjice kao što su klimatske promene i životna sredina. U svetlu 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa naših dveju zemalja, takvi primeri istorijskog savezništva trebalo bi da nam posluže kao putokaz za dalji razvoj naših odnosa. Posebno bi istakao mogućnosti za snažniju ekonomsku saradnju i unapređenje bilateralnih trgovinskih i investicionih mogućnosti između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, u podršci privlačenja investicija američkih kompanija sa akcentom na sektor energetike ali i mogućnostima za poboljšanje poslovnog okruženja i unapređenja trgovinskih odnosa dveju zemalja.“

Vaša ekselencijo, primite još jednom najsrdačnije čestitke povodom Vaše nominacije za novog ambasadora SAD u Srbiji i želim Vam svu sreću u obavljanju Vaših budućih radnih zadataka.

Primite izraze mojeg najvišeg poštovanja.

Direktor JKP „Beogradske elektrane“

Rade Basta

Beograd, 14. oktobar 2021. – Menadžment „Beogradskih elektrana“ na čelu sa direktorom preduzeća Radetom Bastom, pridružio se ekipama na terenu koje otklanjaju kvarove u delu Novog Beograda kako bi se uverio da se nedostaci u snabdevanju otklanjaju u najkraćem roku.

Tom prilikom direktor preduzeća je razgovarao sa stanarima koji žive u privatnim kućama (oko 80 objekata) u Danila Lekića na Bežanijskoj kosi koji od početka toplih funkcionalnih proba nisu imali grejanje zbog kvara na toplovodu.

Ispred objekta na ovoj adresi je otkopana ulica u dužini od 30 metara. Kvar nije mogao da bude otklonjen ranije jer su vlasnici kuće u neposrednoj blizini betonirali i sagradili ogradu na zelenoj površini ispod koje je postavljen toplovod.

-Hvala na strpljenju, već danas će deo korisnika iz ovog naselja dobiti grejanje. Kao što vidite, kvar je mogao da bude otklonjen mnogo ranije i vaši domovi bi bili topli da nismo imali ovoliko komplikacija. Ovo nije usamljeni primer da neko sagradi poslovni objekat, kuću ili ogradu iznad toplovoda. Ovakvi slučajevi otežavaju rad naših ekipa. Mi smo morali da isplaniramo novu trasu toplovoda, da kopamo pored ograde i postavimo nove cevi. Trenutno je u toku punjenje ovog dela mreže i na vaše i naše zadovoljstvo, danas će vam biti topli domovi, istakao je Rade Basta.

Međutim, dok je Basta razgovarao sa vlasnicima kuća, ekipe su ga obavestile da je došlo do još jednog kvara na toplovodu. Mesto curenja je ubrzo pronađeno, ali nažalost i taj kvar je na nepristupačnom mestu, ispod ograda i dvorišta vlasnika kuća. Zbog toga 24 privatne kuće ni prvog dana zvaničnog početka grejne sezone, 15.oktobra neće imati isporuku toplotne energije.

Svi stanari srdačno su dočekali direktora „Beogradkih elektrana“, razgovarali sa njim u vezi sa problemima u ovom naselju nastalih zbog proširenja objekata na zelenu površinu ispod kojeg je postavljen toplovod. Stanari su pohvalili rad terenskih ekipa koje su angažovane na rešavanju problema i zahvalili se direktoru Basti na tome što je izdvojio vreme da ih poseti.

Direktor Rade Basta obišao je i druge lokacije, kao što su Gandijeva 74 i Omladinskih brigada 6. U Gandijevoj ulici broj 74, došlo je do pucanja u međuspratnoj konstrukciji između lokala i garaže. Ekipe su razbile deo betona kako bi pristupile mestu kvara. Zamenjene su cevi i u momentu kada je direktor Basta stigao, varioci su privodili radove kraju. Instalacije su napunjene i u popodnevnim časovima, stanari dva solitera u Gandijevoj ulici su dobili grejanje. Akcija obilaska objekata u kojima ima problema sa isporukom toplotne energije biće nastavljena i u narednom periodu.

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“, danas 13. oktobra, na veliko iznenađenje korisnika, javljao se na pozive građana koji prijavljuju reklamacije Dispečerskom centru. U ovoj akciji direktoru Basti pridružilo se i pet izvršnih direktora. Oni su sa Beograđanima razgovarali o razlozima javljanja, o zadovoljstvu uslugama koje preduzeće pruža, kao i o njihovom mišljenju o mogućnostima unapređenja poslovanja. Ovom prilikom direktori su i prijavljivali reklamacije korisnika i upućivali naloge ekipama na terenu kako bi eventualni nedostaci bili otklonjeni u što kraćem roku.

-Ovu ideju sam planirao da sprovedem u delo na zvaničnom početku grejne sezone, ali zbog pritiska javnosti to činim sada, dok još traju tople probe. Želeo sam da se uverim da svi korisnici koji imaju bilo kakav problem u vezi sa grejanjem, mogu uvek da dobiju operatere i da prijave reklamaciju. Naši korisnici moraju da znaju da smo moj tim i ja, kao i svi zaposleni u preduzeću servis građana, da imamo zajedničke interese i da na ovaj način osete našu brigu i pažnju, ističe Basta.