Direktor Goran Aleksić: Izgradnja toplodalekovoda Obrenovac-Beograd je od nacionalnog značaja

Najave da bi Srbija do kraja ove godine mogla da otvoriti pregovaračko Poglavlje 27 u velikoj meri utiču na sektor energetike koji poslednjih godina veliki akcenat stavlja na uspostavljanje balansa između proizvodnje energije iz dostupnih izvora, potrošnje energije sa tržišnim i socijalno održivim karakterom, i efikasnije proizvodnje i korišćenja što „čistije“ energije iz obnovljivih izvora (OIE). Takođe, novi strateški planovi Evropske Unije u sektoru energetike, po prvi put, po važnosti, dovode u ravan daljinsko grejanje (i hlađenje) sa elektroenergetskim i gasnim sektorima. Kako to izgleda u praksi ilustrovaćemo primerom  JKP „Beogradske elektrane“.

Zašto baš „Beogradske elektrane“? Zato što ovo preduzeće poslednjih godina, rekonstrukcijom i unapređenjem svojih pogona, osvajanjem novih tehnologija za prenos toplotne energije i modernizovanjem toplotnih podstanica – kontinuirano radi na onome na čemu EU insistira – povećanju energetske efikasnosti. Prema Strategiji razvoja do 2025. godine, koja je nedavno predstavljena na Mašinskom fakultetu, glavni strateški ciljevi ovog preduzeća su: sigurnost u snabdevanju toplotnom energijom, efikasnost u poslovanju i zaštita životne sredine.

Kao apsolutni prioriteti u Strategiji se navode: realizacija projekta toplovoda „TENT A – Obrenovac“ – „TO Novi Beograd“ i rehabilitacija distributivnog sistema daljinskog grejanja. Šta je krajnji cilj ovih projekata, odnosno šta će njihovom realizacijom dobiti Republika Srbija i njen energetski sektor, a šta građani – potrošači?

Projekat preuzimanja toplotne energije iz termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu je, verujem, danas prioritetni projekat ne samo „Beogradskih elektrana“ već i celoga Beograda. Može se reći da je to projekat od nacionalnog značaja, i trenutno jedan od najznačajnijih energetskih projekata. TENT A praktično postaje kogenerativno postrojenje, podiže svoj stepen iskorišćenja, što sigurno daje i  dodatno opravdanje za dalji rad ovog postrojenja na ugalj u oštrim uslovima zaštite životne sredine.
„Beogradske elektrane“ dobijaju jeftiniju toplotnu energiju. Pritom energetski sistemi Beograda i Srbije dobijaju trenutno optimalno rešenje za mogući problem u snabdevanju gasom, čime se povećava energetska bezbednost – i sistema daljinskog grejanja i elektroenergetskog sistema Srbije. Cmanjuje se zavisnost od uvoznih energenata (prirodnog gasa). Smanjuju se štetne emisije na području centralnog gradskog područja. S druge strane, povećanjem raspoložive toplotne energije omogućavaju se dalja priključenja novih korisnika pod još povoljnijim uslovima i stvaraju  uslovi za nižu cenu grejanja i slično.
Istovremeno, retko se dešava da jedan energetski projekat – uza sve navedene pozitivne efekte – bude i finansijski veoma isplativ, što je pokazala Studija opravdanosti, koju je uradio Inovacioni centar Mašinskog fakulteta. U narednom periodu očekujemo mišljenje Republičke revizione  komisije o studiji i idejnom projektu toplovoda „TENT A – Obrenovac” – „TO Novi Beograd” a zatim i odluku Osnivača, u saradnji sa nadležnim ministarstvom, o modelu finansiranja ovog projekta.
Kada je reč o rehabilitaciji distributivnog sistema daljinskog grejanja, ili – jednostavnije rečeno – sistemske zamene toplovoda, podsetiću da su „Beogradske elektrane“ u prethodnih 10-15 godina investirale značajna sredstva – u svoje toplotne izvore, uključujući i izgradnju velikih kotlova u toplanama „Novi Beograd“, „Voždovac“ i „Konjarnik“, a zatim i u rekonstrukciju toplotnih podstanica – uključujući i ugradnju sve neophodne, moderne, merno-regulacione opreme.
Sada je, definitivno, došlo vreme i za rehabilitaciju naše toplovodne mreže, čija je prosečna starost oko 25 godina, pri čemu su pojedini delovi mreže stariji i od četrdeset godina. Energetski najneefikasniji delovi mreže, a posebno oni delovi gde smo u proteklim godinama imali najviše curenja i hitnih intervencija  – su predmet Programa rehabilitacije distributivnog sistema, tj. plana zamene pojedinih deonica toplovoda u narednih pet godina. Program će se realizovati zavisno od raspoloživih sredstava i moguće brzine zamene pojedinih deonica, ali nadamo se da ćemo postići godišnji tempo zamene od oko 30 kilometara trase toplovoda. Ukupna dužina trase toplovodne mreže je danas 730 kilometara.
Rehabilitacija mreže će tako omogućiti da se smanje gubici toplotne energije. Naravno, povećanjem pouzdanosti mreže „Beogradske elektrane“ će povećati i kompletnu pouzdanost svog sistema, tj. isporuke toplotne energije svojim korisnicima, što će nas dovesti do našeg primarnog cilja – povećanja zadovoljstva naših korisnika. I ove godine smo planirali redovno anketiranje korisnika, upravo po pitanju njihovog zadovoljstva našim radom i našim uslugama.

Osim rehabilitacije distributivnog sistema daljinskog grejanja, verovatno planirate i širenje mreže. S tim u vezi, kakvi su dalji razvojni planovi BE?

Našu mrežu već decenijama širimo ka novim korisnicima – bili to, ponekad, pojedinačni objekti, ili čitava velika gradska naselja i blokovi, kao što su to, na primer, bila priključenja naselja „Vojvode Stepe“ ili naselje u bloku 66a na Novom Beogradu. Vi znate da je Beograd u procesu intenzivnog razvoja, da pomenemo samo „Beograd na vodi“, što znači da će i dalje postojati potreba za obezbeđivanjem toplotne energije za nove korisnike.
Kada je reč o gradskom području i najefikasnijih sistema za grejanje, za sada niko nije smislio ništa bolje i primerenije gradskoj sredini od sistema daljinskog grejanja. Zavisno od zahteva investitora najvećih objekata i gradskih naselja, u prethodnoj deceniji smo priključili blizu pet miliona kvadratnih metara stambenih i poslovnih objekata. Očekujemo da ćemo u narednom periodu godišnje priključivati, prosečno, oko 200 hiljada kvadratnih metara.
Mrežu širimo i ka postojećim beogradskim kotlarnicama koje za rad koriste mazut i ugalj, nastavljajući tako borbu za kvalitetnu životnu sredinu Beograda. Naravno, u strateškom smislu, sprovodimo i sistemsko povezivanje postojećih pojedinačnih distributivnih područja pojedinih toplana. Činjenica da ćemo raspolagati toplotnom energijom iz Obrenovca, dovodi do potrebe da povežemo područja Novog Beograda, Dunava i Konjarnika. Takođe, i gradski projekat spalionice otpada zahtevaće da postrojenje u Vinči povežemo sa područjem Konjarnik.

Koliko je za realizaciju postavljenih ciljeva važna primena novih tehnologija, poput sistema za detekciju i signalizaciju kvarova na predizolovanim toplovodima? Kakvi su dalji planovi u ovom segmentu?

Sve veći broj korisnika, sve veći broj kilometara toplovodne mreže, a istovremeno i sve manji broj zaposlenih u „Beogradskim elektranama“ – dovode do zaključka da je nemoguće održavati isti kvalitet poslovanja i pružanja usluga korisnicima ukoliko u naš sistem redovno ne integrišemo nove tehnologije. Sistem za detekciju kvarova na predizolovanim toplovodima omogućava trenutnu i preciznu informaciju o mestu na toplovodu gde je došlo do curenja. Kada imate takvu informaciju, možete momentalno da pristupite sanaciji kvara, minimizirajući gubitke toplotne energije. Jednom rečju – ušteda! Ušteda u toplotnoj energiji, u novcu, u vremenu potrebnom za nalaženje kvara, u ekipama potrebnim za zamenu delova toplovoda…Slivanje svih takvih informacija u jedan dispečerski centar omogućilo bi moderno upravljanje mrežom i optimalnu upotrebu ljudskih resursa.

Jedan od prioriteta BE je i uvođenje kogenerativne energije. Iskustva zapadnih zemalja u ovoj oblasti su pozitivna. Jedno takvo postrojenje postoji u Novom Sadu. Koji su benefiti uvođenja kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije?

Podsetio bih da su „Beogradske elektrane“ još pre nekoliko decenija proizvodile i toplotnu i električnu energiju, sve do konačnog prestanka rada postrojenja za proizvodnju električne energije, negde na prelasku iz prošlog u ovaj sadašnji vek. Dakle, kogeneracija, u najširem smislu, za nas znači da ćemo raditi na preuzimanju toplotne energije iz dva eksterna toplotna izvora – TENT-A u Obrenovcu i buduće spalionice otpada u Vinči. Osim toga, radimo i na uvođenju manjeg kogenerativnog postrojenja u okviru toplane Voždovac, sličnog onome koje ste pomenuli, u Novom Sadu.
Uvođenje kombinovane proizvodnje donosi brojne koristi: spregnutom proizvodnjom električne i toplotne energije potrebno je oko 30 odsto manje primarnih energenata (npr. prirodnog gasa) u odnosu na odvojenu proizvodnju istih količina energije. Samim tim – dolazimo i do značajno veće energetske efikasnosti, smanjenja štetnih emisija, ali i do značajnih finansijskih rezultata – zahvaljujući pre svega postojanju „feed-in“ tarifa za proizvodnju električne energije.
Na području toplane „Voždovac“ imamo konzum za potrošnu toplu vodu, što znači da je moguće plasirati toplotnu energiju iz kogeneracije tokom cele godine, i van grejne sezone, čime se izuzetno povećava efikasnost celog postrojenja i, naravno, povećava pouzdanost isporuke tople vode.Izgradnja kogeneracije na TO „Voždovac“ finansiraće se iz kredita KfW banke, a tenderski postupak je upravo u toku.

Povećanju energetske efikasnosti u velikoj meri doprinosi korišćenje obnovljivih izvora energije. Kakva su vaša dosadašnja iskustva i planovi kada je reč o ovim resursima?

„Beogradske elektrane“, u skladu sa svojim mogućnostima i resursima, pokušavaju da ispune svoj deo obaveze u ostvarivanju cilja Republike Srbije u procesu pristupanja EU – o povećanju učešća energije iz OIE do iznosa od 27 odsto, u odnosu na bruto finalnu potrošnju energije do 2020. godine. Tempo realizacije svih pomenutih projekata, osim naše dobre volje, zavisiće svakako i od brzine daljeg razvoja tržišta OIE, raspoloživih količina i vrsta drvne biomase, kao i smanjivanja cena te biomase.
Korišćenje obnovljivih izvora energije prvenstveno doprinosi očuvanju životne sredine a tek onda i energetskoj efikasnosti, ali pod uslovom da se, za korišćenje, na primer biomase, grade kogenerativna postrojenja. U svakom slučaju, „Beogradske elektrane“ su već dugo posvećene korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) u svom poslovanju i mi smo verovatno prvo preduzeće u Srbiji koje je umesto uglja, u svojim kotlarnicama, počelo da koristi drvnu biomasu – pelet i briket. I tokom prošle godine smo utrošili oko tri hiljade tona peleta i briketa, čime smo drastično smanjili štetne emisije iz tih izvora, što su momentalno osetili svi stanari zgrada koji se odatle greju.

Kakvi su planovi BE kada je reč o kotlarnicama na mazut i ugalj. Da li ćete ostvariti cilj da do 2025. g. ugasite ta postrojenja ili da umesto mazuta uvedete neki drugi energent, ekološki prihvatljiviji. Od čega to zavisi?

Činjenica da smo u protekle tri decenije ugasili više od 1200 kotlarnica na području Beograda garantuje da ćemo se uspešno izboriti i sa preostalih dvadesetak kotlarnica koje još rade u okviru našeg sistema. Prošle godine ugašeno je osam kotlarnica koje su radile na ugalj, mazut i lož ulje, što će smanjiti godišnje emisije ugljen-dioksida za više od 3000 tona. Gašenje kotlarnica iziskuje, paralelno, radove u samoj kotlarnici – uključujući ugradnju toplotne podstanice, a zatim i izgradnju novih delova toplovodne mreže zbog povezivanja novih korisnika sa postojećom toplovodnom mrežom.
Strategijom „Beogradskih elektrana“, kao i našim srednjoročnim planom, predviđeno je da do 2021. godine bude ugašena još 21 kotlarnica, a najveći deo njih nalazi se na Karaburmi. Osim kotlarnica, sprovode se i pripremne aktivnosti na gašenju dva veća toplotna izvora: srednjoročno posmatrano – toplane „Zemun“, i dugoročno – toplane „Banovo brdo“, čije gašenje zavisi od završetka izgradnje toplovoda iz Obrenovca. Takođe, „Beogradske elektrane“ pokušavaju da u pojedinim kotlarnicama umesto mazuta kao energent uvedu komprimovani prirodni gas. Prvi koraci u tom pravcu su već učinjeni prošle godine, u toplani „Borča“, kroz pilot projekat uvođenja komprimovanog prirodnog gasa za rad kotlova.

Planovi daljeg razvoja sistema daljinskog grejanja su zaista ambiciozni. Od čega u ovom trenutku, ali i dugoročno gledano zavisi njihova uspešna realizacija?

U ovom trenutku najbitnije je da odredimo prioritetne projekte i aktivnosti, koji će nas najbrže dovesti do realizacije planova i ciljeva. I tu smo učinili značajan napredak, jer smo posle Strategije razvoja uradili i Srednjoročni plan razvoja, kao i Program rehabilitacije distributivnog sistema daljinskog grejanja, te smo tako donekle konkretizovali naše sledeće korake.
Dugoročno – ostvarenje planova daljeg razvoja zavisi od nekoliko faktora – od raspoloživih sredstava – kako od naših sopstvenih sredstava, iz prihoda preduzeća, tako i iz drugih izvora, uključujući sve raspoložive mogućnosti i modele za obezbeđivanje finansijskih sredstava kao što su ESCO model, uspostavljanje kreditnih linija i slično.
Naravno, ni sav novac ovoga sveta neće pomoći bez dobre organizacije rada, bez kvalitetne informatičke podrške, s obzirom na neverovatan broj podataka – koji se svakodnevno pojavljuju i prikupljaju u „Beogradskim elektranama“, i – bez kompetentnih i visoko motivisanih ljudskih resursa. Važno je pomenuti i neophodnu podršku kako našeg osnivača – Grada Beograda tako i Ministarstva rudarstva i energetike za ostvarivanje naših ciljeva.
Od ključne važnosti je da našim korisnicima, a i celokupnoj zainteresovanoj javnosti, jasno i neprestano predstavljamo svu korist od ostvarivanja naših planova i ciljeva – od unapređenja energetske efikasnosti, zatim korišćenja obnovljivih izvora energije, širenja toplovodne mreže, pa preko smanjenja količine štetnih emisija iz naših postrojenja, sve do onoga što je, skoro uvek, najbitnije korisnicima: isti kvalitet usluge, ako je moguće – po nižoj ceni od sadašnje.

Koliko je za realizaciju postavljenih ciljeva BE važna saradnja za naučnom zajednicom u Srbiji, konkretno Mašinskim fakultetom?

Da bi se ciljevi „Beogradskih elektrana“ sproveli efikasno, uz skoro uvek ograničene raspoložive resurse, neophodno je da se primenjuju nove tehnologije i nova rešenja iz raznih tehničkih i poslovnih oblasti. Dobra veza nauke i struke -privrede je oduvek bila dobitna kombinacija. Nažalost, zakonska regulativa, a pre svega mislim na važeći Zakon o javnim nabavkama, ne omogućava direktno ugovaranje poslova – studija, elaborata, projekata – sa naučnim institucijama, pa tako i sa Mašinskim fakultetom. Naravno, nema dileme da nam je takva saradnja od izuzetne važnosti i da ćemo za njom imati konstantnu potrebu u budućnosti.
Sa druge strane, zbog pomenutih ograničenja, potreban je i efikasan, tržišni pristup fakulteta u borbi za poslove koje ćemo tražiti kroz raspisivanje javnih nabavki. Inovacioni centar Mašinskog fakulteta je uradio jednu od najsloženijih studija – Studiju opravdanosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz termoelektrane „Nikola Tesla A“, što pokazuje da saradnja postoji, ali i da je treba stalno unapređivati. U tom smislu uvek očekujemo i inicijative Mašinskog fakulteta o budućim mogućnostima saradnje.

S obzirom na dosadašnju veoma uspešnu saradnju BE i MF, kakvi su planovi kada je reč o ljudskim resursima, odnosno potrebi za kvalifikovanim inženjerima mašinstva. S tim u vezi, da li planirate da najboljim diplomcima MF otvorite vrata i pružite mogućost da se priključe Vašem timu.

„Beogradske elektrane“, kao deo javnog sektora, svoju politiku zapošljavanja moraju da vode u svemu u skladu sa zakonom i ograničenjima koja su trenutno na snazi. Mi smo 2005. godine u preduzeću imali oko 700 zaposlenih mlađih od 35 godina, što je činilo 28 odsto tadašnjeg broja zaposlenih, a ove, 2017. godine, imamo svega 56 zaposlenih mlađih od 35 godina, što čini svega tri odsto od sadašnjeg broja zaposlenih.
Očigledno je da „Beogradske elektrane“ trenutno imaju jako lošu starosnu strukturu, i da nam je, ako želimo da održimo dostignuti stepen razvoja i ako želimo da ispunimo sve postavljene strateške ciljeve – neophodna „sveža krv“.
Dugogodišnji proces smanjivanja broja zaposlenih, a prvenstveno kroz odlazak najstarijih kolega u penziju, bez adekvatne zamene novim i mlađim kadrovima, i bez mogućnosti da se izvrši pravilan i blagovremeni transfer znanja sa starije na novu generaciju, već nam pravi prilično problema u poslovanju. Zato Vam je sigurno, potpuno jasno da ćemo iskoristiti prvu priliku da otvorimo svoja vrata Vašim najboljim diplomcima i žao nam je što to već uveliko ne radimo.
Intervju preuzet sa sajta Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu