Prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije je dugoročan i zahtevan proces u kojem moraju učestvovati svi – republički i lokalni organi, toplane i korisnici

Prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije je dugoročan i zahtevan proces u kojem moraju učestvovati svi – republički i lokalni organi, toplane i korisnici

Prelazak na naplatu prema utrošenoj toplotnoj energiji u Beogradu, u kojem je na sistemu daljinskog grejanja oko 321.000 stanova (ukupno kao svih stanova na sistemu toplana u Srbiji zajedno) jeste veoma zahtevan, izazovan i dugoročan proces koji traži angažovanje svih – republičkih i lokalnih organa, energetskih subjekata, odnosno toplana, kao i potrošača organizovanih u skupštinama stanara – zaključak je učesnika prvog od pet skupova o naplati grejanja po utrošku u Beogradu, koje organizuje Sekretarijat za energetiku grada Beograda uz pomoć CEDEF-a.

Na skupu, održanom u četvrtak, 05. marta 2015. godine, učestvovali su državni sekretar u Ministrstvu rudarstva i energetike Zoran Predić, sekretar Sekretarijata Beograda za energetiku Marko Stojanović, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Goran Aleksić, pomoćnik direktora za Proizvodnju i distribuciju toplotne energije Petar Vasiljević, potpredsednik Evropskog saveta inženjerskih komora Dragoslav Šumarac, profesor Arhitektonskog fakulteta Milica Popović – Jovanović, profesor Mašinskog fakulteta Maja Todorović i ekspert za tehničku podršku prilikom uvođenja naplate prema potrošnji u Centralnoj i Istočnoj Evropi Benjamin Babič.

Zoran Predić, državni sekretar u Ministrstvu rudarstva i energetike istakao je da Ministarstvo priprema podzakonske, prateće akte Zakona o racionalnom korišćenju energije, potrebne za prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije. Predić je rekao da će oni biti najverovatnije pripremljeni u toku leta ove godine. „S obzirom da je prelazak na naplatu prema potrošnji veoma složen proces i da u njemu učestvuju republički i lokalni organi, toplane i potrošači, tačno je da su toplane najpripremljenije za realizaciju ovog procesa. Građani, odnosno korisnici, moraju da shvate da imaju svojih obaveza u ovom procesu, od organizovanja u skupštine stanara, zatim, ugovaranja raspodele energije, preko ugradnje opreme i ulaganja u mere energetske efikasnosti“, naglasio je državni sekretar Predić.

Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike

- Prelazak na naplatu prema potrošnji ne znači da će računi za grejanje biti niži. Osnovne prednosti su mogućnost regulisanja temperature u svojim stanovima. Od mera energetske efikasnosti i upravljanja potrošnjom zavisi da li će i za koliko računi biti niži – istakao je Predić i dodao da je pogrešno mišljenje da opremu u stanu (termoregulacione ventile i delitelje toplote) treba da ugrade toplane.
Predić je dodao da je to posao (ukoliko žele) vlasnika stanova ( koji su ujedno i vlasnici zgrada) organizovanih u skupštinu stanara. On je podvukao da je glavni merni instrument, prema kojem se naplaćuje toplotna energija predata zgradi merilo (kalorimetar) u toplotnoj predajnoj stanici i za koje su nadležne toplane. „Ugradnja delitelja u stanovima termoregulacionih ventila nisu obavezni i oni služe samo za pravičniju raspodelu energije koju troše vlasnici stanova, odnosno zgrada“, zaključio je Predić.

Marko Stojanović, gradski sekretar za energetiku je naglasio da zbog male ili nikakve energetske efikasnosti velikog broja zgrada u Beogradu nije realno očekivati da u jednom trenutku svi pređu na naplatu po potrošnji toplotne energije. „To je proces koji će trajati 7 do 10 godina, jer je neophodno da se zgrade izoluju i zameni stolarija. U suprotnom, oko 40 odsto zgrada, odnosno vlasnika stanova, bi imali veće račune za grejanje nego po sadašnjem paušalnom načinu naplate“, istakao je Stojanović i daodao da bi u tom slučaju veliki broj korisnika tražio isključenje sa sistema daljisnkog grejanja, dok bi stepen naplate bio niži. Stojanović je rekao da će država morati da pomogne građanima prilikom ulaganja u izolaciju zgrada i zamenu stolarije. To znači, dodao je on, da svi koji učestvuju u tom procesu moraju da podnesu teret ulaganja u mere energetske efikasnosti, od vlasnika stanova (zgrada) do države, koja će pokušati da pomogne. Jedan od modela koji je u razmatranju, rekao je Stojanović, je otplata „oblačenja zgrada“ kroz račune „Infostana“.

Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku Beograda

- Prelazak na naplatu prema potrošnji znači i da bi najveći deo godišnjih troškova za grejanje trebalo da se plati u mesecima kada se troši toplotna energija, a ne kao sada ravnomerno raspodeljeno na 12 jednakih mesečnih rata. Moram da kažem da je to privilegija onih građana koji koriste sistem daljinskog grejanja. Zbog te privilegije „Beogradske elektrane“ imaju velike troškove, jer kada najviše troše gas (zimski meseci) tada moraju i da ga plate, a nemaju dovoljno sredstava, pa se kreditno zadužuju i plaćaju kamate – istakao je Stojanović.

Izazov, rekao je on, predstavlja i činjenica da u većini zgrada (privatno valsništvo vlasnika stanova) nisu formirani organi upravljanja. Sekretar grada Beograda je rekao i da je u Ministarstvu energetike formirana radna grupa koja ima zadatak da unapredi zakonsku regulativu i poboljša postojeće mehanizme potrebne za prelazak na naplatu prema potrošnji.
Govoreći o samom toku naplate preko Sistema objedinjene naplate JKP „Infostan“, Stojanović je rekao da će biti neophodan softversko-logistički projekat, jer se 70-80 odsto sume u računu kod građana koji koriste sistem daljinskog grejanja, zapravo usluga grejanja, zbog čega se tome mora dati veliki značaj. „S obzirom da računi prelaskom na naplatu po potrošnji neće automatski svima biti manji, jer se prelaskom na njega korisnicima omogućava upravljanje potrošnjom  i s obzirom da kod naših građana ne postoji razvijena svest o racionalnom ponašanju, to se mora menjati“, zaključio je Stojanović.

Goran Aleksić, direktor „Beogradskih elektrana“ ponovio je da je u javnosti u Srbiji stvorena zabluda da će automatskim prelaskom na naplatu po potrošnji grejanje pojeftiniti. „To nije tačno. Tačno je da bi samo trećina potrošača u Beogradu (oko 100.000 vlasnika stanova) imala mogućnost da im računi budu niži ili isti u zavisnosti od toga da li racionalno koriste grejanje. Trećini (oko 100.000 stanova) bi računi za isti nivo usluge bili gotovo isti, dok bi trećini računi bili znatno viši. Danas imamo cenu izračunatu po metru kvadratnom, nastavio je on, i ta cena se može okarakteristi kao prosečno-paušalno-solidarna.

Goran Aleksić, direktor JKP „Beogradske elektrane

- Da ne steknete pogrešan utisak, poslovna opredeljenost „Beogradskih elektrana“ je naplata prema potrošnji toplotne energije, jer može doneti benefite i potrošačima i preduzeću i državi. Nov sistem vidim kao rezervoar kvalitetnih sredstava i za građane i za državu u celini, jer sve počiva na sistemu stimulativnih mera za stvaranje ušteda. Sam prelazak je moguć u realnom vremenu i to zahteva visoku cenu obostranog ulaganja. „Beogradske elektrane“ su u modernizaciju sistema daljinskog grejanja, koja omogućava prelazak na takvu naplatu, uložile više desetina miliona evra. – naglasio je Aleksić i dodao da je veliki broj zgrada staro 40 – 50 godina zbog čega se mora obratiti posebna pažnja zbog velike potrošnje energije u njima.

- „Beogradske elektrane“ predlažu svom osnivaču, gradu Beogradu, segmentan prelazak na naplatu prema potrošnji. Dakle, ne mislimo da je moguć prelazak na naplatu prema potrošnji u istom trenutku celokupnog konzuma, odnosno svih grejnih područja, bez posledica. To je za sve nas tehnološki i finansisjki zahvat visokog nivoa, koji podrazumeva čak i promenu folozofskog sistema. Mi smo spremni da do grejne sezone 2015/16 validno očitavamo merila toplotne energije (kalorimetre) u podstanicama za koje smo nadležni. U toku je provera opreme u predajnim stanicama i to će biti završeno do kraja tekuće grejne sezone. Taj proces nas košta 4 miliona evra i to se može okarakterisati kao ulaganje u dalji razvoj – rekao je Aleksić.

Građani će, nastavio je direktor, već u toku leta na poleđini računa „Infostana“ dobiti kompletnu informaciju – o početnom stanju na baždarenom kalorimetru, potrošnji njihove zgrade koja je zabeležena u grejnoj sezoni i šta bi to značilo da se sprovodi naplata prema potrošnji. „Važno da korisnici znaju koliko su im zgrade potrošile, odnosno koliko su energetski efikasne, sa kolikom količinom toplotne energije su se grejali i koliko bi to koštalo“, najavio je Aleksić i dodao da će tada biti još jasnije koliki je značaj državnog Fonda za energetsku efikasnost.

Direktor „Beogradskih elektrana“ je upozorio da ukoliko svi aspekti novog sistema naplate ne budu ispunjeni, on će pasti. „Beogradske elektrane“ u prvoj godini primene očekuju ozbiljan pad likvidnosti i prihoda i tek bi u trećoj godini primene sistem bio stabilizovan. „Problem likvidnosti nastaje zbog toga što je naša potrošnja energenata u januaru 26 odsto ukupne godišnje potrošnje energenata. To po sadašnjim cenama energenata košta preduzeće 3,5 milijardi dinara, a prihod u tom mesecu nam je oko 2,2 milijarde. Tu razliku mi moramo nekako da nadomestimo“, upozorio je Aleksić.

Aleksić je naglasio da „Beogradske elektrane“ osnivaču, takođe, predlažu da ostane naplata na osnovu akontativnih, ravnomernih računa na nivou 12 meseci.

- To bi podrazumevalo jedan konačan obračun na osnovu kojeg bi se videlo da li je korisnik u preplati ili ne za prošlu grejnu sezonu. Podaci o potrošnji energije u tom konačnom obračunu bili bi osnov za akontacije za novu grejnu sezonu. Takav način plaćanja je primereniji našim okolnostima, odnosno lakši je za plaćanje građanima – istakao je Aleksić.

Direktor je još istakao da će novi način naplate zahtevati i potpuno prilagođavanje i „Beogradskih elektrana“ i potrošača. Ukoliko, zaključio je Alekić, korisnik bude tražio dvadesetčetvoročasovno grejanje u toku cele grejne sezone ili 25 stepeni Celzijusa, a ne 20 koliko je propisano, mi ćemo morati da mu izađemo u susret.

Petar Vasiljević, pomoćnik direktora OC Proizvodnja i distribucija toplotne energije

Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije predstavio je rezultate dugogodišnjeg merenja utrošene toplotne energije kod niza primera stambenih zgrada, efikasnih i neefikasnih, kod čijih bi vlasnika stanova računi bili viši, isti ili niži u zavisnosti od energetske efikasnosti objekata u kojima žive. Vasiljević je takođe predstavio model naplate prema kojem bi se fiksni troškovi (održavanje sistema i ostali priznati troškovi prikazani kao angažovana snaga) plaćali ravnomerno 12 meseci, dok bi se potrošnja energije (utrošeni kilovat sati) po jednom modelu plaćali isključivo u toku potrošnje (mesec za mesec) ili, po drugom modelu – ukoliko bi se ukupna zimska potrošnja raspodelila u toku cele grejne sezone. Vasiljević je upozorio da će u modelu naplate prema potrošnji svaki korisnik veoma voditi računa o svakom stepenu Celzijusa u svojim zagrevanim prostorijama, jer „svaki stepen više zahteva 5 do 7 odsto veću potrošnju primarne energije, odnosno računa“. To bi značilo da biste za 24 stepena Celzijusa u stanu, umesto sadašnjih 20 stepeni, plaćali veći račun za grejanje za oko 30 odsto, zaključio je Vasiljević.

Beograd, 05. mart 2015.