Изградњом магистралних топловода започет пројекат гашења топлане “Земун“

Изградњом магистралних топловода започет пројекат гашења топлане “Земун“

Јавно комунално предузеће „Београдске електране” почеле су изградњу магистралних топловода великих пречника (DN 500 и DN 250) који ће повезати грејна подручја Новог Београда и Земуна, а чији је крајњи циљ гашење топлане „Земун”, једног од већих загађивача ваздуха у том делу града јер искључиво користи мазут. Изградњи топловода од улице Луја Адамича до Златиборске улице данас су присуствовали председник Скупштине града Београда Александар Антић, члан Градског већа Горан Алексић, генерални директор предузећа Зоран Предић и заменик генералног директора Ненад Ђаковац.

У првој фази радова, која ће трајати до 1. септембра, магистрални топловод ће бити изграђен од улице Луја Адамича до Тошиног бунара, а упоредо с тим гради се и топловод од Луја Адамича до Похорске. Ова фаза пројекта, коју финансирају „Београдске електране“, кошта 100 милиона динара. Важно је истаћи да ће пројекат, који подразумева изградњу топловодне мреже, као и препумпних станица, бити настављен и наредне године, а његова укупна вредност је око 500 милиона динара.

– Гашење топлане „Земун” важно је како због укупне енергетске ефикасности целог система, тако и због унапређења животне средине, јер топлана „Земун“ искључиво користи мазут. Очекујемо да ова два грејна подручја буду повезана до 2012. године, када ће и топлана „Земун” бити угашена. У овом тренутку инвестиције у „Београдске електране” највеће су у последњих четрдесетак година, али су оне неопходне како би се Београд нормално развијао. Били смо критиковани што у време кризе градимо нови котао у топлани „Вождовац”, али је данас јасно да без тог котла не би могли да се граде јефтини станови на месту бивше касарне „4. јул” – објаснио је председник Скупштине града Александар Антић.

Генерални директор „Београдских електрана” Зоран Предић је рекао да ће после завршетка ових радова грејно подручје Земуна бити снабдевано из топлане „Нови Београд”, која са новим котлом од 140 мегавата представља највећи енергетски потенцијал у овом делу Европе.

– Нови котао омогућиће и гашење неколико котларница са десне обале Саве, јер ће током реконструкције моста „Газела” доћи и до обнове магистралног топловода М6, који пролази испод самог моста. У последњих двадесетак година угашено је више од хиљаду котларница, а тај пројекат се наставља. Истовремено, имаћемо могућности да на даљински систем грејања прикључимо велики број нових стамбених и пословних објеката и то на територијама општина Земун и Нови Београд, затим подручју Сењака, око Булевара војводе Мишића, као и платоа око Железничке станице на којем ће бити изграђени бројни пословни и стамбени објекти – рекао је Предић.

Предић је подсетио да је један од главних предуслова за гашење топлане „Земун“ био изградња највећег вреловодног котла на Балкану снаге 140 мегавата у топлани „Нови Београд“. Овај пројекат, вредан око 10 милиона евра, који је у завршној фази, свој пуни смисао добиће након повезивања грејних подручја Нови Београд и Земун, али и после најављене реконструкције магистралног топловода М6 који пролази испод моста „Газела“ и снабдева кориснике десне обале Саве, као и довршетка изградње измењивачке станице на истом магистралном топловоду.

Генерални директор је истакао да сви остали ремонтни радови теку по плану и да ће „Београдске електране“ за нову грејну сезону бити спремне почетком октобра, када почињу и такозване функционалне пробе. Тендер за набавку мазута је завршен и енергент се допрема, па ће у складиштима ускоро бити 55 хиљада тона овог енергента. За сада се не очекују пробеми са испоруком природног гаса, као основног енергента, тако да ће набављене количине мазута бити довољне за целу грејну сезону.

На питање да ли ће грејање поскупети, Александар Антић је рекао да то питање мора да се реши између државе, локалне самоуправе и топлана, али да је сигурно да терет економске цене не може да падне само на потрошаче. Антић је објаснио да је почетком прошле сезоне цена једног кубика гаса била 26 динара, а да тренутно износи више од 40 динара.

Београд,
25. август 2010. године