Pojašnjenje navoda iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI)

Povodom teksta novinske agencije BETA „ DRI: „Beogradske elektrane“ grejanje naplaćivale prema površini, a ne potrošnji“, objavljenog 1. juna 2022. godine, a koji su preneli pojedini mediji, ovo gradsko preduzeće ima obavezu prema svojim potrošačima i svim građanima Beograda da pojasni navode iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).

Politika poslovanja JKP „Beogradske elektrane“ je da stanovnicima glavnog grada bude obezbeđena sigurna i kvalitetna isporuka toplotne energije i sve u interesu korisnika usluga daljinskog grejanja.

Korisnicima je omogućeno da odlukom Skupštine stanara izaberu vrstu i način obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju. Odluka o načinu obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju je u nadležnosti potrošača, odnosno Skupštine stanara.

Obaveštenje o postupku i uslovima za promenu načina obračuna toplotne energije je jasno istaknuta na sajtu „Beogradskih elektrana“ i svaka Skupština stanara ukoliko želi može da promeni način obračuna i da pređe sa paušalnog načina obračuna na naplatu prema utrošku . Poslednjih godina, „Beogradske elektrane“ su na sve načine, preko medija, i tribina aktivno učestvovale o edukaciji korisnika o načinu efikasnog korišćenja toplotne energije, merama štednje sa efektima na smanjenje troškova za isporučenu toplotnu energiju.

Kad Skupština grada, u svojstvu osnivača „Beogradskih elektrana“ donese obavezujuću odluku koja se odnosi na sve potrošače koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja,“Beogradske elektrane“ će u razumnom periodu, u roku od tri godine, a po preporuci Državne revizorske institucije preći na novi način obračuna i naplate. Time će formalan proces biti usklađen sa zakonom, a kasnije će vlasnici stanova sami odlučivati koji model raspodele će zahtevati od preduzeća.

Reklo bi se da će tim činom problem biti rešen. Nažalost neće, jer postoje i ozbiljne negativne posledice.

Mera “naplata po utrošku“ u osnovi treba da omogući potrošaču da vodi računa o sopstvenoj potrošnji i prilagodi je svojim materijalnim mogućnostima, po principu svako plaća samo ono što je potrošio. Sve to dobija puni smisao samo u energetski efikasnim , odnosno energetski saniranim, objektima kolektivnog stanovanja. Opšte je poznato da su stare zgrade kolektivnog stanovanja u osnovi energetski neefikasne. Skoro izvesno, uvođenjem novog sistema obračuna, dobićemo oko 100.000 kupaca-vlasnika stanova, odnosno 300-400.000 nezadovoljnih građana koji u tim stanovima žive,  koji će svoj konfor i stečene navike morati skupo da plate, jer će im godišnji izdatak za grejanje biti znatno veći nego što je bio u paušalnom sistemu naplate ( koji je u osnovi baziran na principu društvene solidarnosti ). Ne treba zaboraviti ni činjenicu da će se javiti nezadovoljstvo i kod onih korisnika koji su naučili da se greju izuzetno dobro, a nisu vodili računa o potrošnji toplotne energije, i plaćali su mesečni račun u fiksnom – paušalnom iznosu. Naravno, oni će i dalje moći da se greju kvalitetno, ali će taj konfor morati realno da plate po utrošku, i to će im neminovno povećati troškove za grejanje. Ta grupa potrošača nije zanemarljiva, i zaslužuje pažnju pri donošenju odluke od strane Osnivača.

Predhodni stav je uvek bio izazov i prepreka svakoj gradskoj upravi – vlasti da donese opšte obavezujuću odluku, pa zato pribegava delimičnim rešenjima koja istovremeno podstiču energetsku sanaciju objekata i naplatu po utrošku, kako bi izazvala sinergetski efekat na upravljanje toplotnom energijom.

Naime, u periodu od 21.4.2021. – 30.11.2021. godine, Državna revizorska institucija uradila je reviziju svrsishodnosti poslovanja 5 subjekata revizije, na temu „Zaštita potrošača u oblasti snabdevanja toplotnom energijom“, a revizijom je obuhvaćen period poslovanja subjekata revizije od 1.1.2018. – 31.12.2020. godine.

Izveštajem DRI o svrsishodnosti poslovanja JKP „Beogradske elektrane“, Beograd na temu „Zaštita potrošača u oblasti snabdevanja toplotnom energijom“, u skladu sa  Zakonom o zaštiti potrošača koji je donet 11.09.2021. godine sa primenom od 19.12.2021. godine, utvrđeni su i navedeni nalazi revizije na osnovu kojih su date preporuke koje moraju biti sprovedene u ostavljenim rokovima u zavisnosti od procene prioriteta.

U cilju upoznavanja građana, a posebno korisnika toplotne energije sistema daljinskog grejanja, DRI je u Izveštaju o obavljenoj reviziji na prvom mestu utvrdila da postoji neusaglašenost propisa koji regulišu oblast energetike, komunalnih usluga, planiranja  i izgradnje, održavanja stambenih zgrada …, što je navedeno u zaključku izveštaja „Pravni okvir nije u potpunosti stvorio uslove za efikasnu primenu Zakona o zaštiti porošača zbog nepotpunog sprovođenja i neusklađenosti pojedinih propisa“. U izveštaju DRI se dalje navodi da mora da bude urađeno usaglašavanje navedenih propisa sa  Zakonom o zaštiti potrošača koji je Lex specialis. Ova neusaglašenost pravne regulative je i dovela do situacije koja je rezultirala preporukama koje JKP “Beogradske elektrane“ moraju da sprovedu.

DRI je utvrdila da JKP “Beogradske elektrane“, poštujući odredbe Zakona, primaju i rešavaju reklamacije korisnika usluga, potrošača, na način i u rokovima koji  je utvrđen Zakonom, sa napomenom da  se evidencija reklamacija mora voditi i u jedinstvenoj bazi reklamacija i da o svim reklamacijama mora da odlučuje Komisija za rešavanje reklamacija, a ne Stručne službe preduzeća koje su do sada rešavale reklamacije.

Obaveza zaključenja pisanih ugovora sa krajnjim korisnicima, utvrđena Zakonom o energetici i Zakonom o zaštiti potrošača, usled neusklađenosti pojmova potrošača i krajnjeg kupca nije mogla da se sprovodi naročito kod objekata kolektivnog korišćenja koji se toplotnom energijom snabdevaju sa zajedničkog mernog mesta, a  na tu činjenicu je ukazano i DRI.  Građani moraju da znaju da je snabdevanje toplotnom energijom u Beogradu regulisano Odlukom o snabdevanju toplotnom energijom, Odlukom o načinu plaćanja komunalnih usluga i Odlukom o cenama snabdevanja toplotnom energijom, kojima su jasno definisane međusobne obaveze sa kupcima toplotne energije. Takođe, kao što je poznato u gradovima Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac osnovana su preduzeća za objedinjenu naplatu svih komunalnih usluga koja su u direktnom kontaktu sa korisnica, odnosno koja na jedinstven način vode evidenciju korisnika svih komunalnih usluga pa i toplotne energije.

Cena toplotne energije određuje se na osnovu Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, propisane Uredbom Vlade Republike Srbije.  Preduzeće je svake godine, Osnivaču odnosno nadležnom organu, dostavljalo predlog Programa poslovanja i izveštaj o realizaciji u kome su sadržani podaci o troškovnim elementima strukture cene toplotne energije i podatke o  ceni toplotne energije. U septembru 2021. godine preduzeće je pored navedenog dostavilo Osnivaču predlog cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom za nastupajuću grejnu sezonu 2021/2022.

Izveštaj DRI, jasno ukazuje da JKP “Beogradske elektrane“ sprovode naplatu prema potrošnji (utrošku) u svim objektima u kojima postoje tehnički uslovi za merenje i automatsku regulaciju predate toplotne energije kao i upravljanje registrovane pojedinačne potrošnje toplotne energije od strane korisnika. To su objekti izgrađeni posle 2010. godine i u skladu sa savremenim uslovima gradnje i energetske efikasnosti (oko 1500 objekata sa 2 miliona metara kvadratnih zagrevane površine).

JKP “Beogradske elektrane“ su ugradile mernoregulacionu opremu i u preostalim objektima ( sa oko 16.550.000 m2) u svakoj podstanici (6609 mernih mesta). U toku je i opremanje uređajima za daljinsko očitavanje merila toplotne energije. To je neophodno s obzirom na broj mernih mesta koja moraju da budu očitana u periodu od 1. do 5. u mesecu, a što je neophodan uslov za obračun isporučene toplotne energije  prema potrošnji kod svih potrošača. Prema izveštaju DRI rok za sporvođenje preporuke za obračun i naplatu prema potrošenoj količini toplotne energije kod svih potrošača je 3 godine, što je i definisano akcionim planom JKP „Beogradske elektrane“ dostaljenom u odazivnom izveštaju.

Na ovaj način  računima će biti iskazana potrošnja na nivou objekta, ali se postavlja pitanje kako pravilno raspodeliti potrošenu energiju na  nivou stana.  Važećim propisima raspodela topltone energije na nivou stana obavlja se po metru kvadratnom zagrevane površine. Istovremeno ovakav način raspodele motiviše vlasnike stanova da pređu  na tarifni sistem sa raspodelom prema registrovanoj pojedinačnoj potrošnji, odnosno da ugrade termostatske ventile i delitelje toplote, jer bez  ugradnje  opreme za registrovanje pojedinačne potrošnje korisnik ne može da upravlja pojedinačnom potrošnjom i troškovima prema sopstvenim potrebama i mogućnostima.

S poštovanjem,

Direktor JKP „Beogradske elektrane“

Rade Basta