Ukrajina novi zid između istoka i zapada

Svet se i ranije susretao sa različitim geopolitičkim krizama koje su se u većoj ili manjoj meri odražavale na svetsku ekonomiju. Uglavnom su te krize bile kontrolisane kako bi ostale lokalnog karaktera bez velikog uticaja na ključna ekonomska kretanja, međutim ruska invazija na Ukrajinu promenila je sve i pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv i da je to pogrešan koncept.

Evropska unija se već nalazi u produženoj recesiji zbog rata u Ukrajini nakon pandemije Kovid 19 i sa pretpostavkom da će se rat nastaviti, da će sankcije prema Rusiji ostati na snazi i još se pojačati Srbija će se naći u situaciji prelivanja krize i recesije koja može doći do 9% kao i ogromne inflacije koja zbog potresa u vezi sa ključnim sirovinama i proizvodima zahteva strožiju monetarnu politiku što je jako teško održivo tokom kriza.

Porast cena hrane će povećati siromaštvo, a takođe i nejednakost, to će uticati na najugroženije kategorije stanovništva iz razloga što nagli rast cena hrane i energenata je najveći deo budžeta koji izdvajaju kao troškove što će automatski dovesti do socijalnih nemira.

S obzirom da Srbija ima sužen monetarni fiskalni prostor najvažnija je ciljana pomoć najugroženijima tokom ovoga perioda.

Naša zemlja je potpuno zavisna od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i svaki poremećaj bi imao značajne posledice kao i situacija da ako EU doživi recesiju dublju od očekivane biće strahovit udar na ceo region Zapadnog Balkana, stoga je potrebno hitno obezbediti makro stabilnost cena i ciljana podrška ugroženom stanovništvu.

Ruska nafta i prirodni gas čine veliki deo evropskog uvoza kao i Srbije i potrebno je što pre brz prelazak na čistu energiju koji je važan ne samo zbog borbe protiv klimatskih promena već i dobro rešenje da se smanji energetska zavisnost od Rusije.

Srbija mora da se okrene sebi i svojim interesima i što pre ulaže u svoju energetsku bezbednost kroz gasnu diversifikaciju.

Predsednik Srbije je naveo i da je Beograd opredeljen da dobija gas iz više izvora i pravaca, što je i obaveza koju je Srbija preuzela Vašingtonskim sporazumom takođe su doneta četiri zakona u oblasti energetike koja će doprineti ostvarenju klimatske neutralnosti do 2050.

U Srbiju gas dolazi iz dva pravca, ali su oba od Rusije, a sada su obezbeđena sredstva za izgradnju gasovoda Niš-Sofija kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad koji će od 2023. godine biti u funkciji i preko koga će Srbija moći da se snabdeva prirodnim tečnim gasom (LNG) iz terminala u Grčkoj kao i gasovoda TAP i TANAP što će omogućiti da se krene sa diversifikacijom i otkloni zavisnost od ruskog prirodnog gasa.

Desetogodišnji ugovor o isporuci gasa istekao je prošle godine, ali je privremeno produžen u novembru na period od šest meseci, do kraja maja 2022. godine.

Cena koju je Srbija tada dobila je 270 dolara i niža je od većine evropskih zemalja, ali veća od onih koje plaćaju Belorusija (128,5 dolara), Turska (210 dolara) i Nemačka (230 dolara).

Zbog toga je jako važno u kom trenutku i na koji period se potpisuje novi dogovor o isporuci gasa, sa kojom cenom kao i kakvu će Srbija spoljnopolitičku poziciju da zauzima prema Rusiji.

Energetika je jedno od ključnih pitanja ekonomije i spoljne politike i ranije sam pozivao Vladu da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i uputi poziv SAD i EU radi radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči.

Smatram da Sjedinjene Američke Države, kao vodeća nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije.

Takođe, nuklearna industrija Sjedinjenih Američkih država ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada. Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja.

Srbiji nije potreban Srpsko-ruski humanitarni centar za vanredne situacije u Nišu, Srbija ima kapaciteta i znanja da to može sama da ima u okviru MUP-a i stoga ga treba hitno ukinuti, a potrebno je da sa SAD i EU otvori naučno-istraživački centar za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči i omogući osnova za izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji.

Rade Basta

Direktor JKP „Beogradske elektrane“