-
Beograd, 01. jul 2022. – Agencije za energetiku Republike Srbije danas je usvojila Odluku o davanju saglasnosti na odluke o ceni prirodnog gasa za javno snabdevanje. U skladu sa Metodologijom za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, od 1. avgusta 2022. godine biće primenjena nova cena gasa za snabdevanje domaćinstava kategorije „Mala potrošnja“ za tarifu „energent“ i ista će iznositi 35,62 dinara po metru kubnom. Za ostale grupe kupaca tarifa „energent“ iznosi 33,61 dinara po metru kubnom.
-
Beograd, 30 .jun 2022. godine – Danas oko 15 časova, došlo je do ispada energetskog transformatora T3 koje se nalazi u krugu toplane „Novi Beograd“. Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ je pre nekoliko godina potpisalo ugovor sa „Elektrodistribucijom“ i postrojenje im je predato na održavanje. Prema ugovoru o iznajmljivanju JKP „Beogradske elektrane“ nisu u obavezi da održavaju ovo energetsko postrojenje.
Nadležni iz „Beogradskih elektrana“ su danas u 12:30 sati obavestili Dispečerski centar „Elektrodistribucije“ da dolazi do pregrevanja trafoa, kako bi preduzeli neophodne mere.
-
Kao predstavnici sindikata zaposlenih u JKP „Beogradske elektrane“ osećamo potrebu i imamo dužnost da se obratimo građanima Beograda i korisnicima usluga daljinskog sistema grejanja, u ime svih zaposlenih u preduzeću i reagujemo na neistinite optužbe pojedinih medija da naše preduzeće „pljačka“ korisnike.
Pojedini mediji iskoristili su izveštaj koji je sačinila Državna revizorska institucija (DRI) i preokrenuli istinu i na krajnje nekorektan način ukaljali ugled preduzeća i omalovažili rad svakog zaposlenog.
Neosnovani napadi na preduzeće direktno utiču na sve radnike, posebno na kolege koji rade u najtežim uslovima, po kiši, po snegu, koji se i u najtežim uslovima trude da Beograđanima obezbede dobro grejanje. Onda dođemo u situaciju da predstavnici pojedinih stranaka i udruženja mogu javno i bez posledica da iznese laži i obezvređuju naš rad.
JKP „Beogradske elektrane“ u svom radu poštuju sve zakone i Odluku o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu. Godinama unazad ulažemo značajna sredstva u modernizaciju podstanica kako bi omogućili prelazak na naplatu prema utrošku. Objekti koji su se nakon 2010. godine priključivali na sistem „Beogradskih elektrana“ grejanje plaćaju po potrošnji i njihovi objekti su energetski efikasni. Tehnički je sve spremno, ali šta ćemo sa više 100.00 vlasnika objekata koji imaju lošu izolaciju i stolariju, a naši su dugogodišnji korisnici, neki i od osnivanja preduzeća. Oni mogu da očekuju mnogo veće račune za grejanje. Njih ne možemo i ne smemo da zaboravimo. Naš osnivač Skupština grada treba da odluči o daljim koracima u vezi sa rešavanjem problema u vezi prelaskom sa paušalnog na naplatu po utrošku. Na nama se slamaju koplja. Naši zaposleni kada izlaze na teren trpe uvrede vlasnika stanova koji čuju neistine preko medija i daju sebi za pravo da ih nazivaju lopovima.
Molimo sve koji izvrću državne izveštaje i koriste poluistine, rekla- kazala informacije da prestanu da obmanjuju javnost. Nažalost, danas svako može u sredstvima javnog informisanja da kaže šta želi, iznese laž i da ne odgovara, a sve zarad mizernih političkih poena. Mi se ne bavimo politikom već nam je obaveza da građanima Beograda obezbedimo stabilno snabdevnje toplotnom energijom.
Sindikalna organizacija JKP “Beogradske elektrane”
Sindikat Nezavisnost JKP „Beogradske elektrane“
-
Povodom teksta novinske agencije BETA „ DRI: „Beogradske elektrane“ grejanje naplaćivale prema površini, a ne potrošnji“, objavljenog 1. juna 2022. godine, a koji su preneli pojedini mediji, ovo gradsko preduzeće ima obavezu prema svojim potrošačima i svim građanima Beograda da pojasni navode iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).
Politika poslovanja JKP „Beogradske elektrane“ je da stanovnicima glavnog grada bude obezbeđena sigurna i kvalitetna isporuka toplotne energije i sve u interesu korisnika usluga daljinskog grejanja.
Korisnicima je omogućeno da odlukom Skupštine stanara izaberu vrstu i način obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju. Odluka o načinu obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju je u nadležnosti potrošača, odnosno Skupštine stanara.
Obaveštenje o postupku i uslovima za promenu načina obračuna toplotne energije je jasno istaknuta na sajtu „Beogradskih elektrana“ i svaka Skupština stanara ukoliko želi može da promeni način obračuna i da pređe sa paušalnog načina obračuna na naplatu prema utrošku . Poslednjih godina, „Beogradske elektrane“ su na sve načine, preko medija, i tribina aktivno učestvovale o edukaciji korisnika o načinu efikasnog korišćenja toplotne energije, merama štednje sa efektima na smanjenje troškova za isporučenu toplotnu energiju.
Kad Skupština grada, u svojstvu osnivača „Beogradskih elektrana“ donese obavezujuću odluku koja se odnosi na sve potrošače koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja,“Beogradske elektrane“ će u razumnom periodu, u roku od tri godine, a po preporuci Državne revizorske institucije preći na novi način obračuna i naplate. Time će formalan proces biti usklađen sa zakonom, a kasnije će vlasnici stanova sami odlučivati koji model raspodele će zahtevati od preduzeća.
Reklo bi se da će tim činom problem biti rešen. Nažalost neće, jer postoje i ozbiljne negativne posledice.
Mera “naplata po utrošku“ u osnovi treba da omogući potrošaču da vodi računa o sopstvenoj potrošnji i prilagodi je svojim materijalnim mogućnostima, po principu svako plaća samo ono što je potrošio. Sve to dobija puni smisao samo u energetski efikasnim , odnosno energetski saniranim, objektima kolektivnog stanovanja. Opšte je poznato da su stare zgrade kolektivnog stanovanja u osnovi energetski neefikasne. Skoro izvesno, uvođenjem novog sistema obračuna, dobićemo oko 100.000 kupaca-vlasnika stanova, odnosno 300-400.000 nezadovoljnih građana koji u tim stanovima žive, koji će svoj konfor i stečene navike morati skupo da plate, jer će im godišnji izdatak za grejanje biti znatno veći nego što je bio u paušalnom sistemu naplate ( koji je u osnovi baziran na principu društvene solidarnosti ). Ne treba zaboraviti ni činjenicu da će se javiti nezadovoljstvo i kod onih korisnika koji su naučili da se greju izuzetno dobro, a nisu vodili računa o potrošnji toplotne energije, i plaćali su mesečni račun u fiksnom – paušalnom iznosu. Naravno, oni će i dalje moći da se greju kvalitetno, ali će taj konfor morati realno da plate po utrošku, i to će im neminovno povećati troškove za grejanje. Ta grupa potrošača nije zanemarljiva, i zaslužuje pažnju pri donošenju odluke od strane Osnivača.
Predhodni stav je uvek bio izazov i prepreka svakoj gradskoj upravi – vlasti da donese opšte obavezujuću odluku, pa zato pribegava delimičnim rešenjima koja istovremeno podstiču energetsku sanaciju objekata i naplatu po utrošku, kako bi izazvala sinergetski efekat na upravljanje toplotnom energijom.
Naime, u periodu od 21.4.2021. – 30.11.2021. godine, Državna revizorska institucija uradila je reviziju svrsishodnosti poslovanja 5 subjekata revizije, na temu „Zaštita potrošača u oblasti snabdevanja toplotnom energijom“, a revizijom je obuhvaćen period poslovanja subjekata revizije od 1.1.2018. – 31.12.2020. godine.
Izveštajem DRI o svrsishodnosti poslovanja JKP „Beogradske elektrane“, Beograd na temu „Zaštita potrošača u oblasti snabdevanja toplotnom energijom“, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača koji je donet 11.09.2021. godine sa primenom od 19.12.2021. godine, utvrđeni su i navedeni nalazi revizije na osnovu kojih su date preporuke koje moraju biti sprovedene u ostavljenim rokovima u zavisnosti od procene prioriteta.
U cilju upoznavanja građana, a posebno korisnika toplotne energije sistema daljinskog grejanja, DRI je u Izveštaju o obavljenoj reviziji na prvom mestu utvrdila da postoji neusaglašenost propisa koji regulišu oblast energetike, komunalnih usluga, planiranja i izgradnje, održavanja stambenih zgrada …, što je navedeno u zaključku izveštaja „Pravni okvir nije u potpunosti stvorio uslove za efikasnu primenu Zakona o zaštiti porošača zbog nepotpunog sprovođenja i neusklađenosti pojedinih propisa“. U izveštaju DRI se dalje navodi da mora da bude urađeno usaglašavanje navedenih propisa sa Zakonom o zaštiti potrošača koji je Lex specialis. Ova neusaglašenost pravne regulative je i dovela do situacije koja je rezultirala preporukama koje JKP “Beogradske elektrane“ moraju da sprovedu.
DRI je utvrdila da JKP “Beogradske elektrane“, poštujući odredbe Zakona, primaju i rešavaju reklamacije korisnika usluga, potrošača, na način i u rokovima koji je utvrđen Zakonom, sa napomenom da se evidencija reklamacija mora voditi i u jedinstvenoj bazi reklamacija i da o svim reklamacijama mora da odlučuje Komisija za rešavanje reklamacija, a ne Stručne službe preduzeća koje su do sada rešavale reklamacije.
Obaveza zaključenja pisanih ugovora sa krajnjim korisnicima, utvrđena Zakonom o energetici i Zakonom o zaštiti potrošača, usled neusklađenosti pojmova potrošača i krajnjeg kupca nije mogla da se sprovodi naročito kod objekata kolektivnog korišćenja koji se toplotnom energijom snabdevaju sa zajedničkog mernog mesta, a na tu činjenicu je ukazano i DRI. Građani moraju da znaju da je snabdevanje toplotnom energijom u Beogradu regulisano Odlukom o snabdevanju toplotnom energijom, Odlukom o načinu plaćanja komunalnih usluga i Odlukom o cenama snabdevanja toplotnom energijom, kojima su jasno definisane međusobne obaveze sa kupcima toplotne energije. Takođe, kao što je poznato u gradovima Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac osnovana su preduzeća za objedinjenu naplatu svih komunalnih usluga koja su u direktnom kontaktu sa korisnica, odnosno koja na jedinstven način vode evidenciju korisnika svih komunalnih usluga pa i toplotne energije.
Cena toplotne energije određuje se na osnovu Metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, propisane Uredbom Vlade Republike Srbije. Preduzeće je svake godine, Osnivaču odnosno nadležnom organu, dostavljalo predlog Programa poslovanja i izveštaj o realizaciji u kome su sadržani podaci o troškovnim elementima strukture cene toplotne energije i podatke o ceni toplotne energije. U septembru 2021. godine preduzeće je pored navedenog dostavilo Osnivaču predlog cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom za nastupajuću grejnu sezonu 2021/2022.
Izveštaj DRI, jasno ukazuje da JKP “Beogradske elektrane“ sprovode naplatu prema potrošnji (utrošku) u svim objektima u kojima postoje tehnički uslovi za merenje i automatsku regulaciju predate toplotne energije kao i upravljanje registrovane pojedinačne potrošnje toplotne energije od strane korisnika. To su objekti izgrađeni posle 2010. godine i u skladu sa savremenim uslovima gradnje i energetske efikasnosti (oko 1500 objekata sa 2 miliona metara kvadratnih zagrevane površine).
JKP “Beogradske elektrane“ su ugradile mernoregulacionu opremu i u preostalim objektima ( sa oko 16.550.000 m2) u svakoj podstanici (6609 mernih mesta). U toku je i opremanje uređajima za daljinsko očitavanje merila toplotne energije. To je neophodno s obzirom na broj mernih mesta koja moraju da budu očitana u periodu od 1. do 5. u mesecu, a što je neophodan uslov za obračun isporučene toplotne energije prema potrošnji kod svih potrošača. Prema izveštaju DRI rok za sporvođenje preporuke za obračun i naplatu prema potrošenoj količini toplotne energije kod svih potrošača je 3 godine, što je i definisano akcionim planom JKP „Beogradske elektrane“ dostaljenom u odazivnom izveštaju.
Na ovaj način računima će biti iskazana potrošnja na nivou objekta, ali se postavlja pitanje kako pravilno raspodeliti potrošenu energiju na nivou stana. Važećim propisima raspodela topltone energije na nivou stana obavlja se po metru kvadratnom zagrevane površine. Istovremeno ovakav način raspodele motiviše vlasnike stanova da pređu na tarifni sistem sa raspodelom prema registrovanoj pojedinačnoj potrošnji, odnosno da ugrade termostatske ventile i delitelje toplote, jer bez ugradnje opreme za registrovanje pojedinačne potrošnje korisnik ne može da upravlja pojedinačnom potrošnjom i troškovima prema sopstvenim potrebama i mogućnostima.
S poštovanjem,
Direktor JKP „Beogradske elektrane“
Rade Basta
-
Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“, na čelu sa Radetom Bastom, direktorom obradovala je vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u dogovoru sa Vladimirom Putinom, za građane Srbije i privredu obezbedio prirodni gas za predstojeću grejnu sezonu po povoljnijim cenama od ostalih evropskih zemalja.
-Predsedniku dugujemo veliku zahvalnost. Preduzeće na čijem sam čelu je najveći potrošač prirodnog gasa u zemlji, najveći proizvođač i distributer toplotne energije u Jugoistočnoj Evropi i snabdevamo više od milion građana Beograda. Naše brige su nestale kada je predsednik izjavio da ćemo imati sigurnu zimu i da nam predstoji potpisivanje novog gasnog ugovora. Ovaj dogovor važan je i za energetsku i za ekonomsku stabilnost Srbije. Svaka Vam čast i veliko hvala predsedniče što ste rešili goruće pitanje sa kojim se suočava Evropa. Još jednom ste dokazali da ste lider od poverenja i da vodite ispravnu i doslednu politiku, istakao je Rade Basta i napomenuo da zaposleni u ovom gradskom preduzeću već uveliko izvode remontne radove i pripremaju se za predstojeću zimu.
-
Svet se i ranije susretao sa različitim geopolitičkim krizama koje su se u većoj ili manjoj meri odražavale na svetsku ekonomiju. Uglavnom su te krize bile kontrolisane kako bi ostale lokalnog karaktera bez velikog uticaja na ključna ekonomska kretanja, međutim ruska invazija na Ukrajinu promenila je sve i pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv i da je to pogrešan koncept.
Evropska unija se već nalazi u produženoj recesiji zbog rata u Ukrajini nakon pandemije Kovid 19 i sa pretpostavkom da će se rat nastaviti, da će sankcije prema Rusiji ostati na snazi i još se pojačati Srbija će se naći u situaciji prelivanja krize i recesije koja može doći do 9% kao i ogromne inflacije koja zbog potresa u vezi sa ključnim sirovinama i proizvodima zahteva strožiju monetarnu politiku što je jako teško održivo tokom kriza.
Porast cena hrane će povećati siromaštvo, a takođe i nejednakost, to će uticati na najugroženije kategorije stanovništva iz razloga što nagli rast cena hrane i energenata je najveći deo budžeta koji izdvajaju kao troškove što će automatski dovesti do socijalnih nemira.
S obzirom da Srbija ima sužen monetarni fiskalni prostor najvažnija je ciljana pomoć najugroženijima tokom ovoga perioda.
Naša zemlja je potpuno zavisna od uvoza prirodnog gasa iz Rusije i svaki poremećaj bi imao značajne posledice kao i situacija da ako EU doživi recesiju dublju od očekivane biće strahovit udar na ceo region Zapadnog Balkana, stoga je potrebno hitno obezbediti makro stabilnost cena i ciljana podrška ugroženom stanovništvu.
Ruska nafta i prirodni gas čine veliki deo evropskog uvoza kao i Srbije i potrebno je što pre brz prelazak na čistu energiju koji je važan ne samo zbog borbe protiv klimatskih promena već i dobro rešenje da se smanji energetska zavisnost od Rusije.
Srbija mora da se okrene sebi i svojim interesima i što pre ulaže u svoju energetsku bezbednost kroz gasnu diversifikaciju.
Predsednik Srbije je naveo i da je Beograd opredeljen da dobija gas iz više izvora i pravaca, što je i obaveza koju je Srbija preuzela Vašingtonskim sporazumom takođe su doneta četiri zakona u oblasti energetike koja će doprineti ostvarenju klimatske neutralnosti do 2050.
U Srbiju gas dolazi iz dva pravca, ali su oba od Rusije, a sada su obezbeđena sredstva za izgradnju gasovoda Niš-Sofija kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad koji će od 2023. godine biti u funkciji i preko koga će Srbija moći da se snabdeva prirodnim tečnim gasom (LNG) iz terminala u Grčkoj kao i gasovoda TAP i TANAP što će omogućiti da se krene sa diversifikacijom i otkloni zavisnost od ruskog prirodnog gasa.
Desetogodišnji ugovor o isporuci gasa istekao je prošle godine, ali je privremeno produžen u novembru na period od šest meseci, do kraja maja 2022. godine.
Cena koju je Srbija tada dobila je 270 dolara i niža je od većine evropskih zemalja, ali veća od onih koje plaćaju Belorusija (128,5 dolara), Turska (210 dolara) i Nemačka (230 dolara).
Zbog toga je jako važno u kom trenutku i na koji period se potpisuje novi dogovor o isporuci gasa, sa kojom cenom kao i kakvu će Srbija spoljnopolitičku poziciju da zauzima prema Rusiji.
Energetika je jedno od ključnih pitanja ekonomije i spoljne politike i ranije sam pozivao Vladu da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i uputi poziv SAD i EU radi radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči.
Smatram da Sjedinjene Američke Države, kao vodeća nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije.
Takođe, nuklearna industrija Sjedinjenih Američkih država ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada. Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja.
Srbiji nije potreban Srpsko-ruski humanitarni centar za vanredne situacije u Nišu, Srbija ima kapaciteta i znanja da to može sama da ima u okviru MUP-a i stoga ga treba hitno ukinuti, a potrebno je da sa SAD i EU otvori naučno-istraživački centar za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči i omogući osnova za izgradnju prve nuklearne elektrane u Srbiji.
Rade Basta
Direktor JKP „Beogradske elektrane“
-
Basta: Diverzifikacija u snabdevanju energentima prioritet
Beograd, 13. maj 2022. – Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, potpisali su danas triletaralni ugovor o korišćenju sredstava zajma namenjenih projektu „Rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza 5“. Svečanom potpisivanju prisustvovao je i Tomas Šiba, ambasador SR Nemačke.
Sredstva iz kredita nemačke KfW banke, „Beogradske elektrane“ će utrošiti za kompletnu rekonstrukciju i modernizaciju toplane „Cerak” čija oprema je stara skoro 40 godina. Za rekonstrukciju će biti utrošeno 14 miliona evra, od čega 11 miliona evra iz kredita i do tri miliona evra iz sredstava „Beogradskih elektrana“.
- Želim da se zahvalim ministarki Zorani Mihajlović, njegovoj ekselenciji ambasadoru Tomasu Šibu, KfW banci i Gradu Beogradu koji podržavaju razvojne projekte „Beogradskih elektrana“. Preduzeće na čijem sam čelu je najveći proizvođač i distributer toplotne energije u Jugoistočnoj Evropi i snabdevamo više od milion građana Beograda. Prioriteti ovog preduzeća veoma važnog za energetsku stabilnost Srbije i dalje će biti usmereni na sigurnost snabdevanja, ispunjenje ekoloških obaveza, modernizaciju, ekonomsku održivost i dalju realizaciju investicija. Cilj nam je da ubuduće na zavisimo od ruskog gasa i drugih dobavljača već da se u što većoj meri oslonimo na našu proizvodnju, a to ćemo postići kroz naše razvojne projekte, istakao je Rade Basta, i dodao da je diverzifikacija u snabdevanju energentima ključni prioritet.
Realizacijom projekta biće obezbeđen pouzdaniji rad toplane, energetski efikasnije upravljanje sistemom i biće ostvarene značajne uštede. Važan je i ekološki doprinos jer će biti smanjena emisija ugljen dioksida. Biće stvoreni uslovi za proširenje kapaciteta i priključenje novih objekata.
- Danas pokazujemo da u Beogradu vodimo računa o kvalitetnom grejanju, a ova toplana je primer da je moguće da se koristi i solarna energija u svrhu proizvodnje toplotne energije, jer će imati instalirane solarne panele snage oko 20 megavata, zato što ona radi i leti, napomenula je Zorana Mihajlović i nagovestila buduću investiciju – izgradnju solarno termalnog postrojenja u kompleksu toplane „Cerak“.
Zorana Mihajlović je istakla da ovim projektom šaljemo poruku da nema odustajanja od zelene tranzicije i da će se ove godine videti da na ovom putu Srbija može biti brža i efikasnija.
Tomas Šiba, ambasador je rekao da će Nemačka i dalje preko KfW -a podržavati grad Beograd kako bi glavni grad postigao klimatske ciljeve , i najavio da će Nemačka investirati u projekte kao što je i uvođenje solarne energije u sistemu daljinskog grejanja, digitalizacije i upravljanja postojenjima.
Radojičić je tom prilikom rekao da je ovaj ugovor i sam projekat od izuzetnog značaja za Beograd.
– Na prvom mestu radi se o poboljšanju kvaliteta grejanja naših građana na Ceraku, a samim tim se poboljšava i kvalitet života građana u tom delu grada. Izuzetno je važno da se smanjuje zagađenje životne sredine jer će biti manja produkcija ugljen-dioksida kada se uradi rehabilitacija i modernizacija ove toplane, a takođe dolazi do značajne uštede energije s obzirom da se prethodnih godina i decenija nije vodilo računa o uštedi. Sve ono što može da se uradi u pravcu da se uštedi energija je značajno – poručio je Radojičić.
-
BEOGRAD, 01. maj 2022.- Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta čestita Prvi maj – Međunarodni praznik rada, svim radnicima i poslodavcima u energetskom sektoru, podsećajući na važnu simboliku koju nosi ovaj datum: borba za radnička prava i izraz radničke solidarnosti.
„Svet rada se promenio, ali želja za boljim položajem radnika i unapređenje njihovih prava, moraju ostati stalni zadatak države Srbije i prioritet svih nas ukoliko želimo da gradimo pravedno društvo i društvo zadovoljnih radnika. Nažalost, veliki broj grđana nema priliku da ostvari jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na rad. Iz tog razloga, želim da zajedničkim snagama, upornošću i svakodnevnim ulaganjem napora nastojimo da napravimo promene, u kojoj će svaki čovek imati jednake mogućnosti da svojim radom obezbeđuje egzistenciju sebi i svojoj porodici. Zato izražavam očekivanja, u ovom izazovnom i teškom vremenu da će država Srbija uspeti da nađe ravnotežu između rada i kapitala, odnosno da će ekonomski razvoj doprineti socijalnoj pravdi i obezbediti dostojanstven rad za sve naše građane. Srećan Vam Prvi maj – Međunarodni praznik rada!„
Direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta
-
Beograd, 24.april 2022.- Povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, direktor JKP “Beogradske elektrane“ Rade Basta, uputio je čestitku Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, svim građanima Republike Srbije, kao i radnicima komunalnih preduzeća i njihovim porodicama koji proslavljaju ovaj praznik po Julijanskom kalendaru.
U čestitki direktora „Beogradskih elektrana“ posebno se ističe:
„Pobeda našeg spasitelja Isusa Hrista nad smrću, nauk vaskrsenja sina Božijeg, nada su za sve verujuće da su pravda i dobrota uvek jače od nepravde i zla. Neka nas Vaskrsenje Hristovo, taj veličanstveni događaj, koji je pokrenuo i otkrio večnost svim naraštajima, nadahne i osnaži u nama neprolazne vrednosti mira, praštanja i bratske ljubavi, kako bismo, prateći put Gospoda, složno i srdačno radili za dobrobit našeg naroda i otadžbine. S čvrstom verom da ćemo istrajati na putu istine, pravde i spasenja, sa željom da u zdravlju, radosti i miru provedete Vaskrs, upućujem vam pozdrav nade i radosti: Hristos Voskrese – Vaistinu Voskrese! Srećan Vaskrs!“
-
Basta: Realizacija projekta mora da se ubrza zbog energetske stabilnosti
Na inicijativu Radeta Baste, direktora JKP „Beogradske elektrane“, danas, 19. aprila 2022.godine, održan je hitan sastanak sa predstavnicima kompanije Power Construction Corporation of China koja je nosilac projekta izgradnje toplodalekovoda TENT A – Toplana „Novi Beograd“. Sastanku su prisustvovali domaći podizvođači radova zaduženi za projektovanje – Energorojekt entel i zaduženi za izvođenje radova – Milenijum tim.
Tom prilikom Basta je naglasio da je naophodno da se maksimalno ubrza realizacija projekta zbog energetske stabilnosti.
-Svi smo svedoci negativnog razvoja energetske situacije zbog poremećaja u snabdevanju energijom i energentima zbog sukoba na području Ukrajine. Takođe, nestabilnu situaciju čine i cene energije i energenata zbog globalnih poremećaja. Zbog toga Srbija mora da se okrene svim raspoloživim domaćim resursima kako bi obezbedila stabilnost energetskog sektora, snabdevanja privrede i građana neophodnom energijom i energentima. Ovaj projekat će obezbediti ne samo stabilnost, već i niže cene energije, a samim tim će privredu učiniti konkurentnijom, a građanima osigurati stabilniji standard, istakao je Basta i još jednom naglasio potrebu da realizacija projekta mora biti ubrzana.
Predstavnici kompanija koje učestvuju u projektu saglasili su se i prihvatili obavezu da ovaj projekat što pre mora da bude ostvaren.
Sastanku su prisustvovali domaći podizvođači i izvođači radova zaduženi za projektovanje – Energoprojekt entel i zaduženi za izvođenje radova – Milenijum tim.
Reč je o jednom od najznačajnijih nacionalnih energetskih projekata, koji će povezivati proizvodne kapacitete „Elektroprivrede Srbije“ i „Beogradskih elektrana“. Toplotna energija iz TENT-a će biti iskorišćena za snabdevanje polovine od ukupno 318.500 stanova i četiri miliona kvadrata poslovnog prostora, koliko trenutno snabdevaju „Beogradske elektrane“. Važno je i to što će se biti smanjena potrošnja enegrenata, a time će i emisija štetnih materija biti niža.
Projektom je predviđeno da se iz blokova A3 – A6 termoelektrane Nikola Tesla A (TENT A) preuzima toplotna energija (kapacitet sistema za prenos toplotne energije je 600 MWt) i da se transportuje do toplane Novi Beograd, gde bi se ta energija koristila u postojećem distributivnom sistemu „Beogradskih elektrana“, tj. energija bi se isporučivala potrošačima na mreži toplane „Novi Beograd“, kao i potrošačima sa drugih povezanih mreža, pre svega toplana „Dunav“ i „Konjarnik“.
Realizacijom ovog projekta deo potrošača bi se tako grejao iz TENT-A, pri čemu njenim prelaskom u kogenerativni rad povećava i energetska efikasnost termoelektrane.
Ciljevi Projekta su supstitucija uvoznog prirodnog gasa sa raspoloživom toplotnom energijom iz TENT-A, povećanje energetske bezbednosti i pouzdanosti sistema daljinskog grejanja, smanjenje štetnih emisija na području Beograda, povraćaj kredita iz razlike u sadašnjoj ceni toplotne energije i one koja će se preuzimati iz TENT-A, i slično.
Projekat obuhvata rekonstrukciju blokova i izgradnju izmenjivačke stanice u TENT-u, izgradnju predizolovanog toplovoda dužine 28 kilometara, izgradnju dve prepumpne stanice (Boljevci, Ostružnica) i pumpno-izmenjivačke stanice u toplani „Novi Beograd“.
Ugovor o Projektu izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd je zaključen 09.01.2020. godine, između JKP „Beogradske elektrane“, Grada Beograda i Izvođača radova Power Construction Corporation of China.
