„Београдске електране“ знатно смањиле губитак у пословању

„Београдске електране“ знатно смањиле губитак у пословању

Грејна сезона 2009/2010. била је једна од најдужих у четрдесетпетогодишњој историји предузећа уз изузетно ниске спољашње температуре ваздуха, које су биле испод вишегодишњих просека. Да би корисницима били обезбеђени максимална комфорност и прописане температуре, постројења су радила више од 40 дана у двадесетчеворочасовном режиму испоруке топлотне енергије. Број рекламација корисника сведен је на најмању меру – у просеку око 200 дневно (око 0,06 одсто корисника у односу на њихов укупан број – 300.000) и био је исти као 2004. године, иако је конзум (укупан број корисника) тада био мањи за чак два милиона метара квадратних стамбеног и пословног простора – оценио је генерални директор „Београдских електрана“ Зоран Предић на данашњој конференцији за новинаре одржаној у Медија центру предузећа.

Оно што посебно желимо да истакнемо, нагласио је Предић, односи се на пословање предузећа у прошлој години у којој смо постигли импозантне резултате. „У периоду највеће економске и гасне кризе, поскупљења свих енергената за око 30 одсто, као и у години у којој Град није субвенционисао плаћање енергената, менаџмент је, спровођењем оштрих мера рационализације, успео да троструко смањи губитак у пословању у односу на онај из 2008. године. Наиме, Према Извештају о пословању предузећа за 2009. годину, који је недавно усвојио Управни одбор и верификовао одитор, менаџмент предузећа смањио је губитак за око 1,9 милијарди динара у односу на 2008. годину. Подсетићу вас, губитак је са 2,72 милијарде динара из 2008. године, мерама штедње на свим нивоима сведен на 835 милиона динара у 2009. години“, истакао је генерални директор Зоран Предић и додао да је губитак у пословању мањи за чак 56 одсто у односу на планирани Програмом пословања за 2009. годину.

Сви знате да се од укупних трошкова пословања 65 одсто односи на енергенте и да предузеће на то не може да утиче, додао је Предић и нагласио да су значајне уштеде остварене на трошковима услуга одржавања, материјала за одржавање, гориву за возила, потрошњи воде, службеним путовањима, телефонима, алату и ситном инвентару, и осталим производним и непроизводним трошковима на које предузеће може да утиче.

Поред тога, додао је Предић, велика сума новца уштеђена је на основу рационалне набавке и коришћења енергената. Значајно је смањен утрошак мазута, а умањени су и губици воде из мреже што је резултирало смањењем потрошње хемикалија неопходних за припрему воде.

- Иако је број грејних дана износио чак 190, а конзум био знатно већи и то за 200.000 метара квадратних, производна постројења су утрошила мање енергената за око шест одсто у односу на грејну сезону 2008/2009. Тиме је уштеђено више од шест милиона евра – нагласио је Предић.

Говорећи о најзначајнијим пројектима који би требало да буду реализовани у току ремонтног периода, генерални директор је истакао предузеће ниједног тренутка није запоставило развој и улагања. Предић је навео да се један од пројеката односи на учешће предузећа у реконструкцији дела Булевара краља Александра. Он је навео да ће предузеће у том делу града изградити око четири километра потпуно новог магистралног топловода. Тако ће, додао је он, бити извршена топлификација зоне око Булевара краља Алекадра. Тиме ће бити смањен број индивидуалних котларница и растерећена „Врачарска магистрала“ што ће постојећим корисницима омогућити квалитетнију и сигурнију испоруку топлотне енергије. Предић је навео и да ће „Београдске електране“ у склопу реконструкције моста Газела заменити магистрални топловод, који се налази испод моста, а из кога се снабдевају корисници десне обале Саве. Заменом овог топловода, појаснио је Предић, испорука топлотне енергије корисницима дугорочно ће бити поузданија.

Један од приоритета предузећа, рекао је Предић, је и завршетак радова на изградњи вреловодног котла (ВК8) снаге 140 мегавата у топлани „Нови Београд“, као и његово повезивање на производни и дистрибутивни систем. По завршетку овог пројекта, топлана „Нови Београд“ имаће око 1.000 мегавата инсталисаних капацитета, чиме се сврстава међу највеће енергетске објекте на Балкану. Реч је о инвестицији вредној око 10 милиона евра, додао је Предић, и нагласио да се она финансира уз велику помоћ града Београда. „У склопу овог, веома великог пројекта, у току је проширење објекта – погонске зграде – топлане „Нови Београд”, затим, завршетак радова на измештању гасно мерно-регулационе станице, изградња нове измењивачке станице магистрале М6 и адаптација разводног постројења – навео је Предић и додао ће по завршетку овог пројекта бити омогућено прикључење великог броја потрошача.

Генерални директор је додао да ће почети и изградња магистралног топловода од грејног подручја топлане „Нови Београд до топлане у насељу Сава Ковачевић у Земуну како би били створени предуслови за гашење овог топлотног извора који представља локалног загађивача. Да би смо започели овај пројекат, издвојили смо стотинак милиона динара, додао је Предић. Предуслов за гашење топлане у Земуну је завршетак изградње вреловодног котла од 140 мегавата у топлани „Нови Београд“, кога у рад планирамо да пустимо на почетку грејне сезоне 2010/2011., рекао је Предић.

Генерални директор је истакао и да је у плану предузећа расписивање тендера за изградњу новог – четвртог котла у топлани „Коњарник“. „Надам се да ћемо успети да пронађемо средства за овај пројекат јер топлана „Коњарник“ готово да више нема слободних капацитета у производњи“, истакао је генерални директор.

Члан Градског већа Горан Алексић је истакао да је завршена веома успешна грејна сезона.

- Ово није паушална оцена већ конкретни подаци. Грејна сезона трајала је неуобичајно дуго и почела је неуобичајно рано, па смо имали више од 190 грејних дана. И поред готово рекородног броја грејних сати, менаџмент „Београдских електрана“ је успео да са оптималним количинама енергената у потпуности задовољи потребе потрошача. Зхваљујући аутоматизованом раду предајних станица, који је почео на почетку прошле грејне сезоне, и сви потрошачи који се налазе на крајевима топловодне мреже су имали задовољавајуће грејање – истакао је Алексић и наговестио да би почетак наплате по утрошку топлотне енергије у Београду могао да почне „ако не следеће, онда од грејне сезоне 2011/2012.“.

Алексић је нагласио да „уз сав напор, ни оснивач, ни Управни одбор, па ни предузеће на неке ствари нису могли да утичу“.

- Реч је о ценама енергената и кретању курса долара. Знате да су цене енергената везане за светску берзу, а курс за ситуацију у којој је домаћа економија. Цене енергената су повишене за око 30 одсто, а ми смо се одлучили за храбру варијанту – или дижемо цене грејања колико треба, или је нећемо уопште дирати. Тражили смо сагласност Владе за поскупљење од 20 одсто, нисмо је добили, тако да је цена грејања на нивоу јануара 2009. године. То је морало да произведе недостатак новца, па је остао велики дуг за утрошени гас. Тај проблем решаваће оснивач са Владом Србије и превазилази могућност „Београдских електрана“. Задатак менаџмента и запослених је да у току ремонтног периода технички припреме систем да може да функционише боље него у претходној грејној сезони. Систем мора бити поуздан и мораће да функционише и боље него сада. Све подстанице се морају аутоматизовати, режими рада се морају успостављати како треба, и ја се надам да ће они успети да то ураде – нагласио је члан Градског већа Горан Алексић.

Он је додао да ће на даљу топлификацију утицати економска криза, која ће узроковати битно мањим обимом прикључења нових корисника него што је то првобитно планирано. „То неће бити разлог нерада предузећа, већ питање да ли инвеститори објеката имају могућност да се прикључе на даљински систем грејања или је немају. Нажалост, инвестиције су у застоју и то је реалност“, закључио је Алексић.

Заменик генералног директора Ненад Ђаковац је истакао да је предузеће, у сарадњи са оснивачем и Инфостаном, у фебруару послало опомене на адресе 30.000 корисника који нередовно измирују своје обавезе „Реч је о опоменама које смо послали највећим дужницима и они су одређени искључиво према висини дуга и периода неплаћања. После тога смо почели да искључујемо највеће дужнике, а тај процес, желим да нагласим, још увек траје. Тако смо у 2009. години – години велике кризе, успели да повећамо степен наплате. Позитиван тренд пренели смо и у 2010. годину. То значи да смо у прва три месеца ове године повећали наплаћену суму за 560 милиона динара у односу на исти период прошле године. Повећаном степену наплате свакако је допринела и нова фактура „Инфостана“, али и труд „Београдских електрана“ да у кризној години повећа степен наплате потраживања. Поред тога, у 2009. години успели смо да смањимо и број сапослених, па смо и са те стране испоштовали наредбу Градоначелника Драгана Ђиласа о штедњи на свим нивоима. Дакле, с наше стране смо учинили све да смањимо трошкове пословања, иако на укупне трошкове пословања енергенти утичу са 65 одсто. Штедећи на свим нивоима, успели смо да смањимо губитак у пословању за око 1,9 милијарди динара“, истакао је заменик генералног директора.

Ђаковац је додао и да је први пут са нивоа града покренут пројекат увођења интегрисаног информационог система у градска предузећа и градску управу. – „Београдске електране“ су изабране за прво предузеће у које ће бити уведен, такозвани, ЕРП. Дали смо наше најбоље људе, који иду на обуку у градску управу и који ће искуства и знање имплементирати у предузећу. Реч је о неколико модула који ће прво бити имплементирани у набавкама, магацину, кадровима и информационим технологијама. Пројекат, иначе, финансира Град Београд, а ми имамо част да ће код нас прво бити имплементиран систем, па тек онда следе друга градска предзећа и део градске управе – закључио је заменик генералног директора Ненад Ђаковац.

Београд,
05. мај 2010.