„Beogradske elektrane“ znatno smanjile gubitak u poslovanju

„Beogradske elektrane“ znatno smanjile gubitak u poslovanju

Grejna sezona 2009/2010. bila je jedna od najdužih u četrdesetpetogodišnjoj istoriji preduzeća uz izuzetno niske spoljašnje temperature vazduha, koje su bile ispod višegodišnjih proseka. Da bi korisnicima bili obezbeđeni maksimalna komfornost i propisane temperature, postrojenja su radila više od 40 dana u dvadesetčevoročasovnom režimu isporuke toplotne energije. Broj reklamacija korisnika sveden je na najmanju meru – u proseku oko 200 dnevno (oko 0,06 odsto korisnika u odnosu na njihov ukupan broj – 300.000) i bio je isti kao 2004. godine, iako je konzum (ukupan broj korisnika) tada bio manji za čak dva miliona metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora – ocenio je generalni direktor „Beogradskih elektrana“ Zoran Predić na današnjoj konferenciji za novinare održanoj u Medija centru preduzeća.

Ono što posebno želimo da istaknemo, naglasio je Predić, odnosi se na poslovanje preduzeća u prošloj godini u kojoj smo postigli impozantne rezultate. „U periodu najveće ekonomske i gasne krize, poskupljenja svih energenata za oko 30 odsto, kao i u godini u kojoj Grad nije subvencionisao plaćanje energenata, menadžment je, sprovođenjem oštrih mera racionalizacije, uspeo da trostruko smanji gubitak u poslovanju u odnosu na onaj iz 2008. godine. Naime, Prema Izveštaju o poslovanju preduzeća za 2009. godinu, koji je nedavno usvojio Upravni odbor i verifikovao oditor, menadžment preduzeća smanjio je gubitak za oko 1,9 milijardi dinara u odnosu na 2008. godinu. Podsetiću vas, gubitak je sa 2,72 milijarde dinara iz 2008. godine, merama štednje na svim nivoima sveden na 835 miliona dinara u 2009. godini“, istakao je generalni direktor Zoran Predić i dodao da je gubitak u poslovanju manji za čak 56 odsto u odnosu na planirani Programom poslovanja za 2009. godinu.

Svi znate da se od ukupnih troškova poslovanja 65 odsto odnosi na energente i da preduzeće na to ne može da utiče, dodao je Predić i naglasio da su značajne uštede ostvarene na troškovima usluga održavanja, materijala za održavanje, gorivu za vozila, potrošnji vode, službenim putovanjima, telefonima, alatu i sitnom inventaru, i ostalim proizvodnim i neproizvodnim troškovima na koje preduzeće može da utiče.

Pored toga, dodao je Predić, velika suma novca ušteđena je na osnovu racionalne nabavke i korišćenja energenata. Značajno je smanjen utrošak mazuta, a umanjeni su i gubici vode iz mreže što je rezultiralo smanjenjem potrošnje hemikalija neophodnih za pripremu vode.

- Iako je broj grejnih dana iznosio čak 190, a konzum bio znatno veći i to za 200.000 metara kvadratnih, proizvodna postrojenja su utrošila manje energenata za oko šest odsto u odnosu na grejnu sezonu 2008/2009. Time je ušteđeno više od šest miliona evra – naglasio je Predić.

Govoreći o najznačajnijim projektima koji bi trebalo da budu realizovani u toku remontnog perioda, generalni direktor je istakao preduzeće nijednog trenutka nije zapostavilo razvoj i ulaganja. Predić je naveo da se jedan od projekata odnosi na učešće preduzeća u rekonstrukciji dela Bulevara kralja Aleksandra. On je naveo da će preduzeće u tom delu grada izgraditi oko četiri kilometra potpuno novog magistralnog toplovoda. Tako će, dodao je on, biti izvršena toplifikacija zone oko Bulevara kralja Alekadra. Time će biti smanjen broj individualnih kotlarnica i rasterećena „Vračarska magistrala“ što će postojećim korisnicima omogućiti kvalitetniju i sigurniju isporuku toplotne energije. Predić je naveo i da će „Beogradske elektrane“ u sklopu rekonstrukcije mosta Gazela zameniti magistralni toplovod, koji se nalazi ispod mosta, a iz koga se snabdevaju korisnici desne obale Save. Zamenom ovog toplovoda, pojasnio je Predić, isporuka toplotne energije korisnicima dugoročno će biti pouzdanija.

Jedan od prioriteta preduzeća, rekao je Predić, je i završetak radova na izgradnji vrelovodnog kotla (VK8) snage 140 megavata u toplani „Novi Beograd“, kao i njegovo povezivanje na proizvodni i distributivni sistem. Po završetku ovog projekta, toplana „Novi Beograd“ imaće oko 1.000 megavata instalisanih kapaciteta, čime se svrstava među najveće energetske objekte na Balkanu. Reč je o investiciji vrednoj oko 10 miliona evra, dodao je Predić, i naglasio da se ona finansira uz veliku pomoć grada Beograda. „U sklopu ovog, veoma velikog projekta, u toku je proširenje objekta – pogonske zgrade – toplane „Novi Beograd”, zatim, završetak radova na izmeštanju gasno merno-regulacione stanice, izgradnja nove izmenjivačke stanice magistrale M6 i adaptacija razvodnog postrojenja – naveo je Predić i dodao će po završetku ovog projekta biti omogućeno priključenje velikog broja potrošača.

Generalni direktor je dodao da će početi i izgradnja magistralnog toplovoda od grejnog područja toplane „Novi Beograd do toplane u naselju Sava Kovačević u Zemunu kako bi bili stvoreni preduslovi za gašenje ovog toplotnog izvora koji predstavlja lokalnog zagađivača. Da bi smo započeli ovaj projekat, izdvojili smo stotinak miliona dinara, dodao je Predić. Preduslov za gašenje toplane u Zemunu je završetak izgradnje vrelovodnog kotla od 140 megavata u toplani „Novi Beograd“, koga u rad planiramo da pustimo na početku grejne sezone 2010/2011., rekao je Predić.

Generalni direktor je istakao i da je u planu preduzeća raspisivanje tendera za izgradnju novog – četvrtog kotla u toplani „Konjarnik“. „Nadam se da ćemo uspeti da pronađemo sredstva za ovaj projekat jer toplana „Konjarnik“ gotovo da više nema slobodnih kapaciteta u proizvodnji“, istakao je generalni direktor.

Član Gradskog veća Goran Aleksić je istakao da je završena veoma uspešna grejna sezona.

- Ovo nije paušalna ocena već konkretni podaci. Grejna sezona trajala je neuobičajno dugo i počela je neuobičajno rano, pa smo imali više od 190 grejnih dana. I pored gotovo rekorodnog broja grejnih sati, menadžment „Beogradskih elektrana“ je uspeo da sa optimalnim količinama energenata u potpunosti zadovolji potrebe potrošača. Zhvaljujući automatizovanom radu predajnih stanica, koji je počeo na početku prošle grejne sezone, i svi potrošači koji se nalaze na krajevima toplovodne mreže su imali zadovoljavajuće grejanje – istakao je Aleksić i nagovestio da bi početak naplate po utrošku toplotne energije u Beogradu mogao da počne „ako ne sledeće, onda od grejne sezone 2011/2012.“.

Aleksić je naglasio da „uz sav napor, ni osnivač, ni Upravni odbor, pa ni preduzeće na neke stvari nisu mogli da utiču“.

- Reč je o cenama energenata i kretanju kursa dolara. Znate da su cene energenata vezane za svetsku berzu, a kurs za situaciju u kojoj je domaća ekonomija. Cene energenata su povišene za oko 30 odsto, a mi smo se odlučili za hrabru varijantu – ili dižemo cene grejanja koliko treba, ili je nećemo uopšte dirati. Tražili smo saglasnost Vlade za poskupljenje od 20 odsto, nismo je dobili, tako da je cena grejanja na nivou januara 2009. godine. To je moralo da proizvede nedostatak novca, pa je ostao veliki dug za utrošeni gas. Taj problem rešavaće osnivač sa Vladom Srbije i prevazilazi mogućnost „Beogradskih elektrana“. Zadatak menadžmenta i zaposlenih je da u toku remontnog perioda tehnički pripreme sistem da može da funkcioniše bolje nego u prethodnoj grejnoj sezoni. Sistem mora biti pouzdan i moraće da funkcioniše i bolje nego sada. Sve podstanice se moraju automatizovati, režimi rada se moraju uspostavljati kako treba, i ja se nadam da će oni uspeti da to urade – naglasio je član Gradskog veća Goran Aleksić.

On je dodao da će na dalju toplifikaciju uticati ekonomska kriza, koja će uzrokovati bitno manjim obimom priključenja novih korisnika nego što je to prvobitno planirano. „To neće biti razlog nerada preduzeća, već pitanje da li investitori objekata imaju mogućnost da se priključe na daljinski sistem grejanja ili je nemaju. Nažalost, investicije su u zastoju i to je realnost“, zaključio je Aleksić.

Zamenik generalnog direktora Nenad Đakovac je istakao da je preduzeće, u saradnji sa osnivačem i Infostanom, u februaru poslalo opomene na adrese 30.000 korisnika koji neredovno izmiruju svoje obaveze „Reč je o opomenama koje smo poslali najvećim dužnicima i oni su određeni isključivo prema visini duga i perioda neplaćanja. Posle toga smo počeli da isključujemo najveće dužnike, a taj proces, želim da naglasim, još uvek traje. Tako smo u 2009. godini – godini velike krize, uspeli da povećamo stepen naplate. Pozitivan trend preneli smo i u 2010. godinu. To znači da smo u prva tri meseca ove godine povećali naplaćenu sumu za 560 miliona dinara u odnosu na isti period prošle godine. Povećanom stepenu naplate svakako je doprinela i nova faktura „Infostana“, ali i trud „Beogradskih elektrana“ da u kriznoj godini poveća stepen naplate potraživanja. Pored toga, u 2009. godini uspeli smo da smanjimo i broj saposlenih, pa smo i sa te strane ispoštovali naredbu Gradonačelnika Dragana Đilasa o štednji na svim nivoima. Dakle, s naše strane smo učinili sve da smanjimo troškove poslovanja, iako na ukupne troškove poslovanja energenti utiču sa 65 odsto. Štedeći na svim nivoima, uspeli smo da smanjimo gubitak u poslovanju za oko 1,9 milijardi dinara“, istakao je zamenik generalnog direktora.

Đakovac je dodao i da je prvi put sa nivoa grada pokrenut projekat uvođenja integrisanog informacionog sistema u gradska preduzeća i gradsku upravu. – „Beogradske elektrane“ su izabrane za prvo preduzeće u koje će biti uveden, takozvani, ERP. Dali smo naše najbolje ljude, koji idu na obuku u gradsku upravu i koji će iskustva i znanje implementirati u preduzeću. Reč je o nekoliko modula koji će prvo biti implementirani u nabavkama, magacinu, kadrovima i informacionim tehnologijama. Projekat, inače, finansira Grad Beograd, a mi imamo čast da će kod nas prvo biti implementiran sistem, pa tek onda slede druga gradska predzeća i deo gradske uprave – zaključio je zamenik generalnog direktora Nenad Đakovac.

Beograd,
05. maj 2010.