Program poslovanja za 2022. godinu

Program poslovanja JKP „Beogradske elektrane“ za 2022. godinu (prvi deo)

Program poslovanja JKP „Beogradske elektrane“ za 2022. godinu (drugi deo)

Objavljeno pod Finansijski izveštaji | Komentari su isključeni

Stabilan rad sistema daljinskog grejanja

Svi toplotni izvori „Beogradskih elektrana“ (14 toplana i 20 kotlarnica) isporučuju toplotnu energiju potrošačima.

Sistemskih poremećaja u proizvodnom sektoru nema. Takođe, nema sistemskih poremećaja na distributivnoj mreži.

Pojedinačne kvarove na instalacijama u zgradama, stanovima i delovima stanova (nedostatak grejanja, negrejanje pojedinih grejnih tela, curenje vode iz instalacija i sl.) terenske ekipe preduzeća otklanjaju prema prijavama potrošača Dispečerskom centru – Službi za prijem reklamacija (011/2093-011 prijave za negrejanje ili slab kvalitet grejanja i 011/2093-100 curenje vode iz instalacija).

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Domaćinstva, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Gradonačelnik Zoran Radojičić posetio „Beogradske elektrane“: Sistem stabilan, na snazi režim grejanja 24 sata

Gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić obišao je jutros Dispečerski centar „Beogradskih elektrana”  i tom prilikom naglasio da sistem  funkcioniše stabilno.  On je podsetio da se 360 hiljada stanova greje zahvaljujući ovom sistemu, kao i da je od juče zbog niskih temperatura na snazi režim grejanja 24 sata.

– Svi toplotni izvori JKP „Beogradske elektrane”, a to je 14 toplana i 20 kotlarnica, u dvadesetčetvoročasovnom su režimu grejanja zbog niskih spoljašnjih temperatura. Sistem ima dva „moda”, jedan je dnevni, a drugi noćni. U zavisnosti od spoljašnje temperature, grejanje će i narednih dana biti pojačano. Stručne službe „Beogradskih elektrana” pažljivo, svakog sata u toku dana prate temperaturu vazduha, kao i vremenske prognoze hidrometeorologa, na osnovu čega se određuju dalji režimi rada proizvodnih postrojenja – istakao je gradonačelnik Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio da toplane u Beogradu u procentu od 96 odsto rade na gas, tako da se ne očekuju problemi zbog noćašnjeg požara u rudarskom basenu Kolubara.

– Toplane „Beogradskih elektrana” snabdevene su planiranim količinama energenata koji obezbeđuju stabilnu isporuku toplotne energije potrošačima. Stručne službe i ekipe za hitne intervencije dežuraju, 24 sata dnevno su u pripravnosti i spremne su da potencijalne poremećaje u radu otklone u najkraćem mogućem roku. U proteklim danima broj reklamacija Dispečerskom centru sveden je na broj između 100 i 300, što je značajno ispod proseka na dnevnom nivou, pa je u odnosu na ukupan broj potrošača, odnosno 320.000 stanova koji se zagrevaju reč o izuzetno malim procentima. Sedamdeset ekipa ovog preduzeća je na terenu, sistem je stabilan i dobro će funkcionisati – naveo je Radojičić.

Gradonačelnik je podsetio da je u proteklom periodu ugašeno više od 1.300 kotlarnica u Beogradu, što je dovelo do 50 hiljada tona manje produkcije ugljen-dioksida. Na taj način je dat veliki doprinos ekologiji i boljem vazduhu u Beogradu, ocenio je Radojičić i najavio da se očekuje gašenje još osam kotlarnica.

Izvor: Beoinfo, Beogradske elektrane   Foto: Beogradske elektrane

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Domaćinstva, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Rade Basta: Svim vernicima želim srećan Badnji dan i Božić

Beograd, 06. januar 2022. godine – Rade Basta, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ u ime menadžmenta preduzeća i svih zaposlenih čestitao je pravoslavnim vernicima srećan Badnji dan i Božić, najradosniji hrišćanski praznik.

- Neka praznik Hristovog rođenja u vaše domove i srca donese mir, ljubav i radost. Želim vam puno zdravlja i blagostanje. Kao nikada do sada, građanima Srbije potrebna je sabornost i posvećenost u izgradnji stabilnosti, a sve to zarad naših pokolenja. Zaposleni u „Beogradskim elektranama“ će se pobrinuti da sugrađanima u ovim prazničnim danima bude ugodno u svojim domovima, kao i u svim narednim danima – istakao je Basta uz hrišćanski pozdrav mir Božiji, Hristos se rodi!

Objavljeno pod Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Basta: Zaposleni, hvala vam što su stanovi Beograđana topli

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“ zahvalio se svim zaposlenima u preduzeću koji su umesto sa svojim porodicama, novododišnju noć proveli na radnom mestu, brinući da svaki stan u Beogradu bude topao. Takođe, zahvalio se potrošačima na dobroj saradnji tokom cele godine.

- Hvala vam što ste i ovu novogodišnju noć proveli radno, što volite svoj posao, što ga obavljate časno i na najbolji mogući način. Svi toplotni izvori su perfektno proizvodili toplotnu energiju tokom cele noći i nije bilo kvarova na mreži. Učinili ste da svaki korisnik bude zadovoljan. Ponosan sam. Hvala i Beograđanima sa kojima tokom cele godine imamo odličnu komunikaciju. Hvala im što su kao i svake godine na početku sezone imali strpljenja da sačekajuu nekoliko minuta duže da prijave reklamaciju. Ipak, najvažnije je da su zadovoljni uslugom koju pruža preduzeće, a naša najveća nagrada je da vidimo zadovoljnog korisnika.

Dispečerskom centru „Beogradskih elektrana“, 31. decembra 2021. godine prijavljeno je oko 150 reklamacija, dok je 1. januara zabeleženo 70, a 2. januara 2022. godine 40 reklamacija. U odnosu da to da preduzeće toplotnom energijom snabdeva više od 360.000 stanova, možemo da kažemo da smo u novu godinu ušli sa mnogo manjim brojem reklamacija nego inače, a da nam je Nova godina donela i da će nam doneti još više uspeha.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Basta: Ministarka Mihajlović mora što pre da pronađe krivce za nastalu situaciju u energetskom sistemu Srbije

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“  kao član Radne grupe Vlade za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, zahvalio se Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike jer je u najkraćem roku reagovala i sprečila energetsku krizu koja je u toku jučerašnjeg dana mogla da uruši kompletan energetski sistem Srbije.

-Ministarka je veliki poznavalac eneretike i energetskog sektora Srbije, kao krajnji profesionalac u najkraćem roku juče i danas je okupila sve ključne aktere energetskog sektora kako bi kriza energetkog sistema bila sprečena, a šteta po građane i privredu svela na minimum, istakao je Basta.

Kako se ovakva situacija više ne bi ponavljala, Basta je pozvao ministarku Mihajlović da u najkraćem roku izvrši analizu i pronađe odgovorne za složeno stanje u energetskom sistemu.

- Kao direktor preduzeća koje toplotnom energijom snabdeva više od 360.000 stanova u glavnom gradu, odnosno više od milion građana i koje je jedno od najvećih potrošača energenata u zemlji, osećam veliku odgovornost i potrebu da se hitno utvrdi ko je i šta je dovelo do ovakve situacije u energetskom sistemu. Brzom rekacijom problem je saniran, ali nije sistemski rešen, što je neophodno za stabilnost privrede u celini, zaključio je Basta.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Italijanska kompanija MET ozone experts u poseti „Beogradskim elektranama“

Basta: Naš cilj je čistiji vazduh u Beogradu, sve investicije su dobrodošle

Beograd, 30. novembar 2021. – Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“ održao je danas radni sastanak sa predstavnicima kompanije MET ozone experts u vezi sa potencijalnim investiranjem ove čuvene italijanske kompanije u sistem „Beogradskih elektrana“.

Direktor kompanije Federiko Ponti i Mićeleti Đorđo, izumitelj, predstavili su sisteme iz njihove ponude koji bi bili prikladni za upotrebu u okviru sistema daljinskog grejanja. Naime, ova firma se bavi prečišćavanjem dimnih gasova vodom, posebno prilikom upotrebe energenata poput uglja i mazuta u procesu proizvodnje. Ponuda ove komapnije je da napravi studiju izvodljivosti, prototip i na kraju industrijsku mašinu koja bi pročišćavala dimne gasove, odnosno produkte sagorevanja u procesu proizvodnje. Njihova tehnologija se zasniva na filtriranju, odnosno „pranju“ dimova vodom što bi sprečilo emisiju štetnih čestica u atmosferu. Na taj način moguće je znatno uticati na zaštitu životne sredine.

Rade Basta se zahvalio na poseti i prezentaciji i istakao da mi kao država podržavamo svaku investiciju i da nam je od najveće važnosti da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo zagađenje vazduha. JKP „Beogradske elektrane“ je veliki borac za zaštitu životne sredine u glavnom gradu i da je zahvaljujući velikim ulaganjima u sistem daljinskog grejanja, udeo potrošnje prirodnog gasa poslednjih godina povećan sa 81 odsto na čak 96, čime je dat veliki doprinos u smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.

Gostima iz Italije predočeno je da je u toplanama „Dunav“, „Konjarnik“ i „Voždovac“ ugrađen sistem za recirkulaciju dimnih gasova kojim je omogućeno da nivo emisije azotnih oksida (NOx) bude ispod graničnih vrednosti. Naime, prilikom rada, produkti sagorevanja energenata ne ispuštaju se u atmosferu nego se vraćaju u kotlove. U narednom periodu i toplana „Cerak“ će imati ovaj sistem, a isti princip će biti primenjen u svim ostalim toplanama čiji toplotni izvori imaju snagu veću od 50 megavata.

Takođe, u toku prošle nedelje ugašena je kotlarnica u Bulevaru vojvode Mišića broj 37-39 koja je kao pogonsko gorivo koristila mazut.

-Zajedno sa osnivačem, Skupštinom grada, pokrenut je Program gašenja kotlarnica i do sada je ugašeno više od 1.300 kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj ili mazut koji sagorevanjem emituju značajne količine štetnih materija. Takođe, ti toplotni izvori su i energetski neefikasni. Prema procenama, efekat gašenja kotlarnica rezultirao je smanjenjem emisije CO2 za čak oko 50.000 tona godišnje, naglasio je Basta.

Tom prilikom Basta je obavestio predstavnike kompanije MET ozone experts da će oformiti radnu grupu koja će uraditi analizu primenjivosti pomenute tehnologije u sistemu „Beogradskih elektrana“ i pored toga što je upotreba energenata poput uglja i mazuta gotovo zanemariva u proizvodnji preduzeća.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Direktor JKP „Beogradske elektrane” Rade Basta za „Ilustrovanu politiku”: Srbija sve bliža izgradnji nuklearne elektrane

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objašnjava u ekslkuzivnom intervijuu za Ilustrovanu politiku, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

Nakon više decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji. Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta. On se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objašnjava u ekslkuzivnom intervijuu za Ilustrovanu politiku, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

Da li je državi Srbiji potrebna nuklearna energija, jer kao i većina zemalja u regionu zavisi od uglja?

Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte koji je ključan problem današnjice i zaštite životne sredine. Potrebna je Srbiji, jer je jedino moguće tranziciono rešenje za proces dekarbonizacije koje je Srbija potpisala u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, dok se ne unaprede tehnologije iz obnovljivih izvora energije koje mogu zadovoljiti potrebe u budućnosti za energijom. Republika Srbija se mora ponašati odgovorno prvenstveno prema svojim građanima kako u pogledu energetske bezbednosti i stabilnosti tako i u podizanju standarda za očuvanje životne sredine koji su takođe, važni u procesu pristupanja EU. U Republici Srbiji je energetska struktura problematična. Većina energetskih potreba se zadovoljava ugljem i to lignitom jako lošeg kvaliteta. To stvara brojne probleme sa zagađenjem, ali i emisijom gasova sa efektom staklene bašte. To je takođe jedna od tačaka u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, pošto ne ispunjavaju neophodne kriterijume energetske politike EU. Sa druge strane, Srbija je, kao i zemlje u regionu, prinuđena da koristi takve izvore da bi poboljšala svoju energetsku bezbednost jer nema dovoljno drugih izvora energenata. Potencijala za obnovljive izvore energije ima i nisu najbolje iskorišćeni, ali su nedovoljni da bi mogli da podmire energetske potrebe. Zato je jedino realno rešenje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji. Idealan miks u energetskom smislu Republike Srbije se treba sastojati od različitih energetskih postrojenja, odnosno hidro, termo i nuklearnih elektrana i energetskih postrojenja iz obnovljivih izvora. Na kraju ovog pitanja, izneću svoj lični stav i pogled na situaciju u Republici Srbiji: naša Vlada je svoj spoljnopolitički put definisala kao nezavisna zemlja koja teži članstvu u EU. Svi procesi (poglavlja) koji su započeti moraju se uskladiti sa spoljnom i energetskom bezbednosnom politikom EU, tako da ako je određen pravac naše politike i razvoja, nedopustivo je da ceo energetski sektor u Republici Srbiji zavisi od Rusije i njihovih kompanija prema kojoj je EU uvela sankcije. Već postoji veliki problem za gasovod (Gastrans) koji smo izgradili, a koji nije u skladu sa trećim energetskim paketom EU. Agencija za energetiku EU je već stavila primedbe koje se odnose na monopol ruske kompanije “Gasprom“ koja je u isto vreme većinski vlasnik gasovoda i gasa koji se doprema. Ako tome dodamo većinsko vlasništvo NIS-a i skladištenja gasa “Banatski Dvor” dolazimo u situaciju da postajemo potpuno energetski zavisni od Ruske Federacije. Sa druge strane svi veliki infrastrukturalni projekti se rade sa Republikom Kinom koja dominira sa finansiranjem, privatizacijom velikih sistema prirodnih resursa i radovima svojih kompanija u Republici Srbiji. Njihov ulazak u sektor energetike bi trajno zaustavio put Republike Srbije u EU. Zbog svega navedenog smatram da smo prirodni i strateški partneri EU i SAD u realizaciji potencijalne izgradnje nuklearne elektrane u Republici Srbiji zbog obezbeđivanja energetske stabilnosti i bezbednosti.

Da li je budućnost energetske sigurnosti u nuklearnim elektranama?

Definitivno je dobijanje električne energije iz nuklearnih elektrana budućnost energetske bezbednosti i stabilnosti. Prosek unutar EU je oko 25% od ukupne energije dobijen iz nuklearnih postrojenja tako da i u budućnosti će to predstavljati neizostavan i konstantan udeo u ukupnoj proizvodnji. Svaka ozbiljna i odgovorna zemlja ne želi da zavisi od uvoza električne energije i trenutne tržišne cene tako da je budućnost nuklearnih tehnologija zagarantovana na duži vremenski rok.

Uputili ste otvoreni poziv 13. oktobra američkim i evropskim energetskim kompanijama, a ne i kompanijama iz Rusije i Kine, objasnite nam zbog čega treba Amerikanci da prave nuklearnu elektranu u Srbiji?

Postavili ste ključno pitanje koje je više strateško, bezbednosno i geopolitičko pitanje, nego pitanje koje su tehnologije koje se nude od nuklearnih sila za izgradnju nuklearnog postrojenja. Prvo što je važno napomenuti je da su SAD, kao vrhunska nuklearna sila dva tehnološka koraka ispred svih u različitim segmentima nuklearnih tehnologija, počev od standardnih tehnologija i postrojenja pa do malih modularnih reaktora sa visokim stepenom bezbednosti. Najbolji primer za to je kompanija “Terra Power” koja zajedno sa Vladom SAD realizuje inovativni projekat nuklearnog postrojenja koji cenu koštanja smanjuje na pola vrednosti sadašnje cene standardnih postrojenja, kao i vreme gradnje na pola vremena od postojećih standarda sa najvećim mogućim stepenom bezbednosti i realizacija ovoga projekta će napraviti revoluciju u nuklearnoj tehnologiji. Primera radi, standardna nuklearna elektrana košta u zavisnosti od kapaciteta između 10 do 15 milijardi evra, a period izgradnje i puštanja u pogon reaktora je 10 do 20 godina od početka izgradnje. Tehnologija koju primenjuje “Terra Power“ će koštati oko 4 milijarde dolara sa periodom od 7 godina za izgradnju i puštanje u rad postrojenja sa kapacitetom od 350 megavata do čak 500 megavata sa mogućnošću skladištenja energije i bezbednošću koja do sada nije postojala u nuklearnim postrojenjima. Ceo koncept je zamišljen tako da se uz postojeći energetski sistem (kao što je naš EPS) doda postrojenje čiji kapacitet proizvodnje bi vremenom bio potpuno zamenjen. To je model i tip nuklearnog postrojenja koji je potreban Republici Srbiji.

Francuska planira investicije za atomske mini-reaktore. Stručnjaci kritikuju. Koliko su male nuklearke smislene – ekološki i ekonomski?

EPR je tehnologija koju su razvile francuske kompanije Framatome i EDF, a trenutno u svetu postoje samo dva operativna EPR nuklearna reaktora, oba u kineskom gradu Taishanu, koja su ušla u komercijalnu upotrebu u januaru 2019. godine. Na početku svog mandata, francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će do 2035. godine smanjiti udeo nuklearne energije u francuskom energetskom balansu sa sadašnjih 75 na 50 posto ali aktuelna energetska kriza promenila je prioritete Pariza. Iz paketa teškog 30 milijardi eura, osam milijardi bi trebalo otići u energetski sektor, a jedna milijarda od tog iznosa u istraživanje takozvanih mini-reaktora. Iako je visina ulaganja u istraživanje nove tehnologije relativno mala, predsednik Makron je upravo te planove prezentovao kao najvažniji deo nove strategije. Ekonomski su potpuno opravdane i zadovoljavaju najviše ekološke standarde. Francuska je najveća nuklearna sila unutar EU i poseduje veliko iskustvo i znanje o nuklearnim tehnologijama.

Zemlje jugoistočne Evrope još uvek odbijaju da razmotre (zajedničku) nuklearnu budućnost, iako su u njihovom neposrednom okruženju brojne nuklearne elektrane (u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Sloveniji). Šta mislite o tome…?

Energetska bezbednost i stabilnost je ključna stvar svake države i one koje uspeju da ostvare nezavisnost u energetskom sistemu brzo napreduju u ekonomskom i industrijskom razvoju. Sadašnja energetska kriza uzrokovana Kovidom-19 je više nego ikada pokazala koliko može uticati na ekonomske procese i tržište EU i zbog toga se još sve države vode svojim sopstvenim državnim strategijama razvoja i održivosti energetskog sektora. EU još uvek nije uspela da sektor energetike na nivou Unije uskladi sa svim prednostima i manama članica i biće potrebno još dosta vremena kako bi se energetski sistem i prenosi uskladili, a samim tim i stvorili uslovi za zajedničku nuklearnu budućnost. Posebno se to odnosi na istočni blok gde su nuklearna postrojenja napravljena od strane Ruske Federacije koja će biti zamenjena zapadnim tehnologijama u budućnosti. Ako pogledamo kartu Evrope, naročito našeg okruženja, videćemo da su u radijusu od 200 km od Beograda nalaze dva bloka nuklearki u Bugarskoj, po jedan u Sloveniji, i Rumuniji (plus jedan u izgradnji), četiri u Mađarskoj, a šest su nešto dalje u Češkoj i Slovačkoj. To samo po sebi ukazuje da naša bezbednost ne zavisi samo od nas, već i od naših komšija. Ta činjenica nam zapravo ne ostavlja alternativu – ne postoji izbor između razvoja nuklearne energije i drugih izvora energije.

Najavljeno je da država Srbija razmatra kupovinu udela neke od elektrana u regionu, da li je to isplativ i dobar korak?

Svako širenje i akvizicije od strane Republike Srbije u sektoru energetike pozdravljam i smatram dobrim potezom, ali sumnjam da je iko ovoga trenutka spreman da proda udeo u energetskim postrojenjima, posebno nuklearnim, jer je nedostatak energije izuzetno visok u celom svetu. Naravno uvek sam pre za investiciju u svojoj zemlji, bez obzira na cenu koštanja, jer na duži vremenski period je uvek isplativljije ulagati u svoj energetski sistem, nego biti manjinski vlasnik u drugoj državi. Kupovine udela pogotovo manjinskih u stranim kompanijama vam skraćuju vreme u odnosu na investiciju u svoj sistem, ali dugoročno mnogo više koštaju, nego što donose benefit, zemlja u kojoj ste manjinski akcionar će se uvek određivati prema svojim potrebama, a ne obavezama iz sporazuma.

Da li država Srbija ima kadrove koji bi mogli da izgrade i upravljaju nuklearnim elektranom?

Ovo pitanje je izuzetno važno,nažalost mi smo zemlja koja već duži niz godina iz budžeta izuzetno mali procenat ulaže u nauku, razvoj i istraživanje. Ako želimo stvaran napredak i progres bez ulaganja u nauku i ljudske resure nigde nećemo stići i uvek ćemo biti zavisni od spoljnog faktora. Institut u Vinči ima veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, profesionalne i stručne ljude, ali je potreban transfer znanja, obnova baze kadrovske i tehnološke koja je mortorijumom prekinuta kao i savremena oprema za novi naučno-istrazivački centar. Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja. Bez novih kvalifikovanih kadrova nuklearne tehnologije nema budućnosti, a bez podrške javnosti nije moguće govoriti o implementaciji takvih visokotehnoloških projekata.

„Ilustrovana politika”, 30. novembar 2021. godine

Objavljeno pod Uncategorized, Vesti i saopštenja | Komentari su isključeni

Saopštenje direktora JKP „Beogradske elektrana“ Radeta Baste povodom smrti počasnog predsednika Socijalističke partije Srbije Milutina Mrkonjića

Povodom tužne vesti da nas je napustio počasni predsednik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić, direktor JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta uputio je najdublje i najiskrenije saučešće porodici i izrazio žaljenje što nas je napustio jedan od najvećih graditelja Srbije.

„Sa velikom žalašću i tugom sam primio ovu vest o smrti Milutina Mrkonjića, našeg političkog oca i druga. Naš Mrka preminuo je na Božićne poklade, uoči Božićnog posta, kada praštamo jedni drugima i preselio se u bolji svet – raj. Njegov odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak, ne samo za njegovu porodicu, već i za čitavo naše društvo, državu Srbiju, a posebno za Socijalističku partiju Srbije. Bio je najbolji političar koga je ovaj prostor zapamtio, gradio po svetu i Srbiji, najveći humanista, stručnjak, omiljeni prijatelj, komšija, poznanik, a posebno je bio lojalan prijateljima i svojoj partiji. Uvek ćemo pamtiti tvoje ime, tvoje reči i dela. Veliko ti hvala, počivaj u miru. Neka ti je laka zemlja!“

Direktor JKP „Beogradske elektrane“

Rade Basta

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni

Rade Basta: Ovo je veliki uspeh za Srbiju, hvala predsedniku za energetsku stabilnost

Rade Basta, direktor JKP „Beogradske elektrane“, sa velikim poštovanjem i oduševljenjem primio je vest o istorijskom dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o garantovanim cenama gasa i količinama isporuke ovog značajnog energetna koji je naophodan u mesecima koji su pred nama.

-S obzirom da su „Beogradske elektrane“ najveći pojedinačni potrošač energenta u Srbiji, prevashodno prirodnog gasa, ovu vest smo primili sa oduševljenjem. Ovo je veliki uspeh za Srbiju koji je predsednik Vučić svojom doslednom politikom obezbedio građanima Srbije. U pitanju je energetska i ekonomska stabilnost kojom većina zemalja u svetu u ovom ternutku ne može da se pohvali. Srbija može. Ponosni smo na našeg predsednika koji nam je i ovog puta pokazao i dokazao da je veliki lider u koga svi građani imaju poverenje, istakao je Rade Basta.

Objavljeno pod Vesti i saopštenja, Skrolovane vesti | Komentari su isključeni