Београд, 22. новембар 2021. – Директор ЈКП Београдских електране Раде Баста честитао је младом физичару Стефану Стојменовићу победу на такмичењу из нуклеарне физике, одржане у Руској Федерацији.

„Честитам Вам победу, од срца, из нуклеарне физике. Ви сте понос Србије. Показали сте како се знање, таленат и предан рад награђује на најбољи начин. Ваш успех на међународној сцени, који на овај начин, поред тога што подиже углед Србије у свету, унапређују знања и вештине и отвара пут за успешне каријере наших младих физичара. Увек нас радује вест о новим успесима, јер нам уливају наду у бољу будућност, која ће бити заснована на раду и на знању и новом почетку отварања нуклеарних електрана у Србији. Такав млад кадар физичара, имаће у Србији загарантовано радно место у будућности, јер отварања нуклеарних постројења значи напредак и бољу перспективу за све нас.“

Директор ЈКП „Београдске електране“

Раде Баста

Београд, 19. новембар 2021. – Директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста упутио је отворено писмо председници Владе Србије Ани Брнабић и министарки рударстава и енергетике Зорани Михајловић да размотре укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији.

„Позивам председницу Владе Србије Ану Брнабић и министарку рударстава и енергетике Зорану Михајловић да размотре укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији.  Производња енергије у нуклеарним електранама је јефтинија и чистија у поређењу са конвенционалним начинима производње енергије. Код термоелектрана имамо огромну емисију сумпор-диоксида и угљен-диоксида у околину. Технологије које по најновијим стандардима морају да се уграде за пречишћавање отпадних гасова су практично једнако скупе као и саме технологије за саму производњу енергије. Код нуклеарних електрана ми немамо такве изазове. Када се све сабере, нуклеарна производња је јефтинија, а исто је и са експлоатацијом. Време повратка инвестиције је нешто дуже, али то не треба да буде одлучујуће. Одлучујућа је јефтинија производња, технолошки развој, енергетска стабилност и безбедност и заштита животне средине. Први разлог, зашто нуклеарна енергије је дефицит у енергетском билансу. Други разлог, који је још важнији, али бих волео да га нагласим: ако Србија жели да прати технолошки развој и да њени кадрови буду у тај развој укључени – онда би било добро да се укључи у неки нуклеарни пројекат.

Стога позивам Владу Републике Србије да што пре укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији и упути позив Сједињеним Америчким Државама као и Европској Унији ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи који има велико искуство у раду са нуклеарним технологијама, професионалне и стручне људе, али такође, којима је потребна помоћ у трансферу знања и технологија од најбољих стручњака за нуклеарне технологије и да заједно са њима раде на пројектима који су од интереса за обе земље. Потребно је обновити и изградити научну базу у овој области која је мораторијумом из 1989.год зауставила све државне процесе везане за коришћење нуклеарне енергије и развој нуклеарних технологија. Потребно је улагање у образовање нових кадрова на српским факултетима, како би се обновила база и ухватио корак са савременим светом посебно да се на универзитетима више уче нуклеарне науке и отворе смерови нуклеарног инжењеринга према мишљењу српских професора из области нуклеарне физике. Сматрам да Сједињене Америчке Државе, као водећа врхунска нуклеарно-технолошка сила на свету је прави партнер који нам може помоћи у оснивању таквог једног научно-истраживачког центра, јер су безбедни реактори и јефтинија производња струје главна тема свуда у свету, као и да се нуклеарна енергија у мирнодопске сврхе највише користи за производњу електричне енергије. Такође, нуклеарна индустрија Сједињених Америчких Држава има невероватне резултате безбедног и поузданог рада. Енергија будућности је нуклеарна енергија, зато што је чиста и поуздана, и једина је која у производњи електричне енергије не прави ефекат стаклене баште. Без нуклеарне енергије немогуће је остварити циљеве одрживог развоја у будућности, чиста вода, чист ваздух, квалитетна здравствена заштита, и све више земаља ради на развијању чисте, зелене енергије која омогућава одржив раст и економски развој. Уколико би се Србија определила за изградњу електрана на нуклеарни погон, свакако да би онај који би инвестирао или од кога бисмо купили технологију обезбедио школовање и обуку потребног кадра, нуклеарно гориво и све остале потребне ресурсе за спровођење једног таквог пројекта од националног значаја“.

Директор ЈКП „Беогрдаске електране“

Раде Баста

Један од првих који је актуелизовао тему изградње нуклеарне електране у Србији у јавности био је директор Јавног комуналног предузећа „Београдске електране“ Раде Баста који се у отвореном писму од 13. октобра заложио за укидање мораторијума и позвао велике америчке и европске енергетске компаније и фондове да инвестирају у изградњу нуклеарне електране у Србији.

„Нуклеарне електране су стабилан и поуздан извор енергије. У земљама чланицама ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне снаге, што је 26 одсто укупне произведене струје у ЕУ“, објаснио је Баста у писаном одговору за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Изградњу нуклеарне електране у Србији он види као прелазно решење до остварења циљева зацртаних у Зеленој агенди, имајући у виду, како каже, да ће за прелазак на чистије облике производње електричне енергије (хидро, соларни и ветро паркови) бити потребне деценије.

„Стога сам сигуран да је прелазно решење… укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и изградња истих као прихватљив прелазак до нових технологија и избегавања градње нових блокова термоелектрана на угаљ које би јако пуно коштале државу Србију у виду нових такси од стране ЕУ које су предвиђене до затварања постројења“, навео је Баста.

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html

Раде Баста, директор ЈП „Београдске елктране“ подржао је одлуку Владе Србије, Александра Вучића председника Србије и Зоране Михајловић, министарке рударства и енергетике који су одлучили да неће доносити одлуке о истраживању и експлатацији литијума и јарадита док не буде урађена студија о процени утицаја на животну средину.

- Слажем се да не треба по сваку цену привлачити директна страна улагања, али не могу људи, да не кажем лаици и самопрокламовани стручњаци, Ћуте и остали, који немају никаво образовање из области енергетике да иступају у борби против „Рио Тинта“ без икаквих материјалних доказа и студија. То је погрешно и доводи људе у заблуду, истиче Раде Баста.

Баста је додао да без знања и струке нема развоја и да ће управо здрав разум и наука одлучити да ли ће било која компанија радити у Србији и да не можемо метлом, протестима и батинама истеривати стране улагаче који ће можда само донети добробит српској економији.

-Хвала председнику и министарки који и овог пута нису дозволили да сила превлада разум. Хвала што лажни борци за жаштиту животне средине нису победили већ ће одлуку донети народ на референдуму на основу валидних доказа и након што буде урађена студија, закључио је Баста.

Београд, 19. октобар 2021. – Последњих година сведоци смо све већег загађења ваздуха у Београду. Велики број возила у саобраћају, а посебно кућна ложишта негативно утичу на квалитет ваздуха, посебно у зимским месецима. Међутим, борба за побољшање животне средине у главном граду када су у питању „Београдске електране“ траје већ деценијама. Заједно са оснивачем, Скупштином града, покренут је Програм гашења котларница и до сада је угашено више од 1.300 котларница које су као погонско гориво користиле угаљ или мазут који сагоревањем емитују значајне количине штетних материја. Такође, ти топлотни извори су и енергетски неефикасни. Према проценама, ефекат гашења котларница резултирао је смањењем емисије CO2 за чак око 500.000 тона годишње.

Овај огроман успех не би могао да буде постигнут да упоредо са гашењем котларница предузеће није градило топлотне изворе (топлане) које у производњи користе природни гас – еколошки прихватљив енергент. Захваљујући великим улагањима у систем даљинског грејања, удео потрошње природног гаса је у протеклих десетак година повећан са 81 одсто на чак 96 одсто, чиме је дат велики допринос у смањењу загађења ваздуха у Београду.

У борби за заштиту животне средине „Београдске електране“ улажу и у остале пројекте које смањују загађење у главном граду. У топланама „Дунав“, „Коњарник“ и „Вождовац“ уграђен је систем за рециркулацију димних гасова којим је омогућено да ниво емисије азотних окисида (NOx) буде испод граничних вредности. Наиме, приликом рада, продукти сагоревања енергената не испуштају се у атмосферу него се враћају у котлове. У наредном периоду и топлана „Церак“ ће имати овај систем, а исти принцип ће бити примењен у свим осталим топланама чији топлотни извори имају снагу већу од 50 мегавата.

У току ове грејне сезоне биће угашене и котларнице у Булевару војводе Мишића од 37 до 39 и Булевару војводе Мишића 39а. Корисници из овог дела града ће се убудуће грејати преко топловодне мреже система „Београдских електрана“.

Када је у питању котларница у Љутице Богдана 2, изграђен је топловод до уласка у постројење и у плану је да овај топлотни извор буде угашен у току следеће године.

У наредној грејној сезони биће урађена реконструкција котларнице у Вртларској улици која ће убудуће као енергент користити лако лож уље. Изграђена је нова топловодна мрежа, тако да ће се део потрошача снабдевати топлотном енергијом из топлане „Нови Београд“, а део из ове котларнице. Потпуно гашење тог топлотног извора није могуће јер је потребно да у току ноћи, када не ради топлана „Нови Београд“, снабдева топлотном енергијом Земунску болницу.

Такође, није могуће ни гашење котларница у Прешевској 34 (породилиште) и Димитрија Туцовића 161 (Градска болница) јер ниједна топлана у близини не производи топлотну енергију за припрему потрошне топле воде која је неопходна за рад ове две здравствене установе. У плану је да у наредне две до три године буду угашене и котларнице „Шехер“ и Дом здравља „Браће Јерковић“.

Један од највећих приоритета „Београдских електрана“ тренутно је делимично гашење највеће котларнице у насељу „Сава Ковачевић“ у Земуну. Већ годинама уназад „Београдске електране“ граде инфраструктуру, односно нове трасе топловода, две препумпне станице, модернизују топлотне предајне станице како би било омогућено снабдевање потрошача са грејног подручја Земун топлотном енергијом (за грејање) из топлане „Нови Београд“. Такође, уградњом нових и ефикаснијих котлова од 9 мегавата који ће као погонско гориво користити еколошки прихватљив енергент, биће реконструисано и производно постројење у котларници „Сава Ковачевић”. То производно постројење ће у летњем периоду снабдевати потрошаче топлотном енергијом за припрему потрошне топле воде што ће значајно смањити загађење животне средине.

Истичемо, током претходне грејне сезоне у рад је пуштена једна од препумпних станица (у блоку 38) на грејном подручју топлане Нови Београд. Радом ове станице обезбеђен је део потребне топлотне енергије за потрошаче топлане у насељу Сава Ковачевић. То је допринело значајном смањењу рада топлане у овом земунском насељу.

Тренутно су у току припреме за пуштање у рад и друге препумпне станице у блоку 28 (ЕДБ завршава електро радове), чиме ће се стећи услови за обезбеђивање потпуног снабдевања топлотном енергијом из топлане „Нови Београд“ свих потрошача који се сада снабдевају из топлане у насељу Сава Ковачевић. Преостала је реконструкција и замена дотрајалог топлотног извора котловима укупне инсталисане снаге од 6 MW (мегавата), чија реализација је планирана за почетак грејне сезоне 2022/2023.

Половином новембра прошле године „Београдске електране” су угасиле и котларницу капацитета 1,2 мегавата и на систем даљинског грејања прикључиле болницу „Свети Сава”. Котларница те здравствене установе била је велики загађивач животне средине у центру града и велики је успех што је за кратак временски период изграђен топловодни прикључак.

Поред тога, у циљу гашења котларница КБЦ „Земун” и повезивања четири објекта болничког комплекса на систем даљинског грејања у току прошле године изграђена је деоница топловода од Пољопривредног факултета до Клиничко болничког центра. Крајем прошле године завршена је изградња прикључка и објекат је повезан на дистрибутивну мрежу топлане „Нови Београд”. Угашене котларнице капацитета 4 мегавата за производњу топлотне енергије користиле су мазут и угаљ. У току грејне сезоне ови објекти се топлотном енергијом снабдевају из топлане „Нови Београд”, док ће се у летњем периоду снабдевати из котларнице у Вртларској улици. У наредних годину дана и коларница у Вртларској ће бити реконструисана у циљу спровођења мера заштите животне средине и повећања енергетске ефикасности.

План је да за око три године у систему даљинског грејања остане 14 топлана и 15 котларница. Преостале котларнице морају да остану у систему даљинског грејања због одређених специфичности попут снабдевања топлотном енергијом приоритетних потрошача (болнице, школе и слично). С обзиром да су те котларнице, попут оних у Сремчици и Барајеву веома удаљене од топловодне инфраструктуре, оне ће и даље бити у функцији, али ће бити реконструисане и модернизоване тако да користе еколошки прихватљивије енергенте, чиме ће бити значајно смањени штетни продукти сагоревања.

Као друштвено одговорно предузеће, „Београдске електране“ ће и убудуће улагати у пројекте који за циљ имају очување животне средине.

Котларница у насељу Сава Ковачевић као погонско гориво користи мазут и представља значајног локалног загађивача. Црни дим који се јуче 17. октобра на кратко могао видети како излази из димњака топлане „Земун“ у насељу Сава Ковачевић, последица је регулације сагоревања на котлу, а не како су неки еколошки активисти узбунили житеље Београда да се у погонима овог предузећа спаљује резидуал. Ове оптужбе су неосноване и неистините и штете угледу предузећа.

Житељи Земуна могу да се увере да из димњака топлане „Земун“ у насељу Сава Ковачевић данас 18. октобра нема дима и да квалитет ваздуха у њиховом окружењу није угрожен због рада топлане.

Заштита животне средине је важан део пословне политике ЈКП „Београдске електране“ и уједно један од њених приоритетних стратешких планова. У циљу заштите животне средине и обезбеђивања сигурније и поузданије испоруке топлотне енергије корисницима у делу Земуна, „Београдске електране” приводе крају пројекат делимичног гашења котларнице у насељу Сава Ковачевића. У плану је да се станови корисника из овог дела Земуна убудуће греју из топлане „Нови Београд“. Делимично гашење котларнице подразумева да ће у летњем периоду ти топлотни извори снабдевати кориснике топлотном енергијом за припрему потрошне топле воде (ПТВ), а као погонско гориво користиће еколошки прихватљивији енергент.

Неистините оптужбе неће зауставити „Београдске електране“ да наставе вишедеценијску борбу за чист ваздух у престоници. Од свих производних капацитета (14 топлана и 22 котларнице), 96 одсто њих као енергент користе природан гас или компримовани природан гас, који су еколошки најприхватљивији. У осталим топлотним изворима користе се мазут, лако лож уље, угаљ и биомаса.

Истичемо, током претходне грејне сезоне у рад је пуштена једна од препумпних станица (у блоку 38) на грејном подручју топлане Нови Београд. Радом ове станице обезбеђен је део потребне топлотне енергије за потрошаче топлане у насељу Сава Ковачевић. То је допринело значајном смањењу рада топлане у овом земунском насељу.

Тренутно су у току припреме за пуштање у рад и друге препумпне станице (блок 28), чиме ће се стећи услови за обезбеђивање потпуног снабдевања топлотном енергијом из топлане „Нови Београд“ свих потрошача који се сада снабдевају из топлане у насељу Сава Ковачевић. Ова топлана ће убудуће радити само за потребе производње потрошне топле воде, када топлана Нови Београд није у погону.

Преостала је реконструкција и замена дотрајалог топлотног извора котловима укупне инсталисане снаге од 6 MW (мегавата), чија реализација је планирана за почетак грејне сезоне 2022/2023.

Београд, 16.октобар 2021. – Јавно комунално предузеће „Београдске електране“ већ 10 дана у режиму од 06 до 22 сата испоручује  топлотну енергију корисницима. Првих неколико дана, када се систем који није био у функцији пет месеци уходавао, било је мањих проблема са грејањем у појединим зградама или подстаницама. Ниједном од почетка грејања није било случаја да делови града нису имали испоруку топлотне енергије као што то тврде поједини медији. Корисници који имају  проблема са грејањем, који нису можда задовољни температуром у стану, или им не раде поједина грејна тела, на данашњим спољашњим температурама ваздуха нису могли да се смрзавају. Свима који нису имали испоруку топлотне енергије од званичног почетка грејне сезоне, биће одобрена бонификација, односно биће има умањени рачуни.

Пристојност и леп гест када је директор предузећа Раде Баста честитао Кристоферу Хилу на новој функцији, злуради језици су искористили да критикују рад предузећа и свих запослених који се труде да у становима Београђана буде топло.

Као неко ко се бори за просперитет предузећа и кроз различите пројекте улазе у развој и модернизацију „Београдских електрана, нису на месту пре свега неистинити коментари, а и непристојни. Честитати некоме именовање на тако важну функцију је част. Директор Баста је позвао новоизабраног амбасадора да кроз пројекте и сарадњу САД- и Србије убудуће буде више улагања у енергетику. А, злуради језици можда не знају да се у „Београдским електранама“ производи топлотна енергија и да нам је сваки пројекат важан, јер тиме обезбеђујемо боље грејање корисницима и боримо се за чистији ваздух у Београду. У томе нема ничега лошег.

Менаџмент „Београдских електрана“

Београд, 16. oктобар 2021. – Директор ЈКП „Београдски електрана“ Раде Баста честита номинацију новог амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији Кристофера Хила.

„Желим да Вам упутим најбоље жеље за успех на новој дужности. Република Србија и Сједињене Америчке Државе имају пријатељске односе и уверен сам да ће под Вашим вођством, на обострану корист два народа, наши билатерални односи бити разноврснији и проширени. Република Србија је опредељена за снажнију економску и научно-техничку сарадњу са Сједињеним Америчким Државама, које види као стратешког партнера у свим областима од заједничког интереса, као и у суочавању са различитим изазовима данашњице као што су климатске промене и животна средина. У светлу 140. годишњице успостављања дипломатских односа наших двеју земаља, такви примери историјског савезништва требало би да нам послуже као путоказ за даљи развој наших односа. Посебно би истакао могућности за снажнију економску сарадњу и унапређење билатералних трговинских и инвестиционих могућности између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава, у подршци привлачења инвестиција америчких компанија са акцентом на сектор енергетике али и могућностима за побољшање пословног окружења и унапређења трговинских односа двеју земаља.“

Ваша екселенцијо, примите још једном најсрдачније честитке поводом Ваше номинације за новог амбасадора САД у Србији и желим Вам сву срећу у обављању Ваших будућих радних задатака.

Примите изразе мојег највишег поштовања.

Директор ЈКП „Београдске електране“

Раде Баста