Део Новог Београда без грејања због квара на топловоду

Београд, 02. децембар 2021. – Због квара на делу магистралног топловода (М2) на углу улица Булевар уметности и Булевар Зорана Ђинђића од јутрос су без грејања корисници у делу Новог Београда.

Прецизније, без грејања су потрошачи у делу блока 29, 31, 32, део блока 30 2, 5, 8 и 8а.

И део Земуна је јутрос због овог квара био без грејања, али брзом интервенцијом грађевинских и машинских екипа редовна испорука топлотне енергије  корисницима је настављена око 16 часова.

Екипе за хитне интервенције су од јутрос на терену и чине максималне напоре да квар буде отклоњен у најкраћем могућем року. Обимни радови на замени цеви (DN 600) у дужини од 5 метара ће бити завршени у току ноћи, а редовна испорука топлотне енергије потрошачима се очекује одмах по завршетку радова.

Objavljeno pod Вести и саопштења, Домаћинства, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Италијанска компанија MET ozone experts у посети „Београдским електранама“

Баста: Наш циљ је чистији ваздух у Београду, све инвестиције су добродошле

Београд, 30. новембар 2021. – Раде Баста, директор ЈКП „Београдске електране“ одржао је данас радни састанак са представницима компаније MET ozone experts у вези са потенцијалним инвестирањем ове чувене италијанске компаније у систем „Београдских електрана“.

Директор компаније Федерико Понти и Мићелети Ђорђо, изумитељ, представили су системе из њихове понуде који би били прикладни за употребу у оквиру система даљинског грејања. Наиме, ова фирма се бави пречишћавањем димних гасова водом, посебно приликом употребе енергената попут угља и мазута у процесу производње. Понуда ове комапније је да направи студију изводљивости, прототип и на крају индустријску машину која би прочишћавала димне гасове, односно продукте сагоревања у процесу производње. Њихова технологија се заснива на филтрирању, односно „прању“ димова водом што би спречило емисију штетних честица у атмосферу. На тај начин могуће је знатно утицати на заштиту животне средине.

Раде Баста се захвалио на посети и презентацији и истакао да ми као држава подржавамо сваку инвестицију и да нам је од највеће важности да учинимо све што је у нашој моћи да смањимо загађење ваздуха. ЈКП „Београдске електране“ је велики борац за заштиту животне средине у главном граду и да је захваљујући великим улагањима у систем даљинског грејања, удео потрошње природног гаса последњих година повећан са 81 одсто на чак 96, чиме је дат велики допринос у смањењу загађења ваздуха у Београду.

Гостима из Италије предочено је да је у топланама „Дунав“, „Коњарник“ и „Вождовац“ уграђен систем за рециркулацију димних гасова којим је омогућено да ниво емисије азотних оксида (NOx) буде испод граничних вредности. Наиме, приликом рада, продукти сагоревања енергената не испуштају се у атмосферу него се враћају у котлове. У наредном периоду и топлана „Церак“ ће имати овај систем, а исти принцип ће бити примењен у свим осталим топланама чији топлотни извори имају снагу већу од 50 мегавата.

Такође, у току прошле недеље угашена је котларница у Булевару војводе Мишића број 37-39 која је као погонско гориво користила мазут.

-Заједно са оснивачем, Скупштином града, покренут је Програм гашења котларница и до сада је угашено више од 1.300 котларница које су као погонско гориво користиле угаљ или мазут који сагоревањем емитују значајне количине штетних материја. Такође, ти топлотни извори су и енергетски неефикасни. Према проценама, ефекат гашења котларница резултирао је смањењем емисије CO2 за чак око 500.000 тона годишње, нагласио је Баста.

Том приликом Баста је обавестио представнике компаније MET ozone experts да ће оформити радну групу која ће урадити анализу примењивости поменуте технологије у систему „Београдских електрана“ и поред тога што је употреба енергената попут угља и мазута готово занемарива у производњи предузећа.

Objavljeno pod Вести и саопштења | Komentari su isključeni

Директор ЈКП „Београдске електране” Раде Баста за „Илустровану политику”: Србија све ближа изградњи нуклеарне електране

„Нуклеарне електране су стабилан и поуздан извор енергије. У земљама чланицама ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне снаге, што је 26 одсто укупне произведене струје у ЕУ“, објашњава у екслкузивном интервијуу за Илустровану политику, директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста.

Након више деценија мораторијума на изградњу нуклеарних електрана званичници у Србији почели су да заговарају окретање ка нуклеарној енергији. Један од првих који је актуелизовао тему изградње нуклеарне електране у Србији у јавности био је директор Јавног комуналног предузећа „Београдске електране“ Раде Баста. Он се у отвореном писму од 13. октобра заложио за укидање мораторијума и позвао велике америчке и европске енергетске компаније и фондове да инвестирају у изградњу нуклеарне електране у Србији.

„Нуклеарне електране су стабилан и поуздан извор енергије. У земљама чланицама ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне снаге, што је 26 одсто укупне произведене струје у ЕУ“, објашњава у екслкузивном интервијуу за Илустровану политику, директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста.

Да ли је држави Србији потребна нуклеарна енергија, јер као и већина земаља у региону зависи од угља?

Енергија будућности је нуклеарна енергија, зато што је чиста и поуздана, и једина је која у производњи електричне енергије не прави ефекат стаклене баште који је кључан проблем данашњице и заштите животне средине. Потребна је Србији, јер је једино могуће транзиционо решење за процес декарбонизације које је Србија потписала у процесу придруживања Европској унији, док се не унапреде технологије из обновљивих извора енергије које могу задовољити потребе у будућности за енергијом. Република Србија се мора понашати одговорно првенствено према својим грађанима како у погледу енергетске безбедности и стабилности тако и у подизању стандарда за очување животне средине који су такође, важни у процесу приступања ЕУ. У Републици Србији је енергетска структура проблематична. Већина енергетских потреба се задовољава угљем и то лигнитом јако лошег квалитета. То ствара бројне проблеме са загађењем, али и емисијом гасова са ефектом стаклене баште. То је такође једна од тачака у преговорима о приступању Европској унији, пошто не испуњавају неопходне критеријуме енергетске политике ЕУ. Са друге стране, Србија је, као и земље у региону, принуђена да користи такве изворе да би побољшала своју енергетску безбедност јер нема довољно других извора енергената. Потенцијала за обновљиве изворе енергије има и нису најбоље искоришћени, али су недовољни да би могли да подмире енергетске потребе. Зато је једино реално решење изградња нуклеарне електране у Србији. Идеалан микс у енергетском смислу Републике Србије се треба састојати од различитих енергетских постројења, односно хидро, термо и нуклеарних електрана и енергетских постројења из обновљивих извора. На крају овог питања, изнећу свој лични став и поглед на ситуацију у Републици Србији: наша Влада је свој спољнополитички пут дефинисала као независна земља која тежи чланству у ЕУ. Сви процеси (поглавља) који су започети морају се ускладити са спољном и енергетском безбедносном политиком ЕУ, тако да ако је одређен правац наше политике и развоја, недопустиво је да цео енергетски сектор у Републици Србији зависи од Русије и њихових компанија према којој је ЕУ увела санкције. Већ постоји велики проблем за гасовод (Гастранс) који смо изградили, а који није у складу са трећим енергетским пакетом ЕУ. Агенција за енергетику ЕУ је већ ставила примедбе које се односе на монопол руске компаније “Гаспром“ која је у исто време већински власник гасовода и гаса који се допрема. Ако томе додамо већинско власништво НИС-а и складиштења гаса “Банатски Двор” долазимо у ситуацију да постајемо потпуно енергетски зависни од Руске Федерације. Са друге стране сви велики инфраструктурални пројекти се раде са Републиком Кином која доминира са финансирањем, приватизацијом великих система природних ресурса и радовима својих компанија у Републици Србији. Њихов улазак у сектор енергетике би трајно зауставио пут Републике Србије у ЕУ. Због свега наведеног сматрам да смо природни и стратешки партнери ЕУ и САД у реализацији потенцијалне изградње нуклеарне електране у Републици Србији због обезбеђивања енергетске стабилности и безбедности.

Да ли је будућност енергетске сигурности у нуклеарним електранама?

Дефинитивно је добијање електричне енергије из нуклеарних електрана будућност енергетске безбедности и стабилности. Просек унутар ЕУ је око 25% од укупне енергије добијен из нуклеарних постројења тако да и у будућности ће то представљати неизоставан и константан удео у укупној производњи. Свака озбиљна и одговорна земља не жели да зависи од увоза електричне енергије и тренутне тржишне цене тако да је будућност нуклеарних технологија загарантована на дужи временски рок.

Упутили сте отворени позив 13. октобра америчким и европским енергетским компанијама, а не и компанијама из Русије и Кине, објасните нам због чега треба Американци да праве нуклеарну електрану у Србији?

Поставили сте кључно питање које је више стратешко, безбедносно и геополитичко питање, него питање које су технологије које се нуде од нуклеарних сила за изградњу нуклеарног постројења. Прво што је важно напоменути је да су САД, као врхунска нуклеарна сила два технолошка корака испред свих у различитим сегментима нуклеарних технологија, почев од стандардних технологија и постројења па до малих модуларних реактора са високим степеном безбедности. Најбољи пример за то је компанија “Теrra Power” која заједно са Владом САД реализује иновативни пројекат нуклеарног постројења који цену коштања смањује на пола вредности садашње цене стандардних постројења, као и време градње на пола времена од постојећих стандарда са највећим могућим степеном безбедности и реализација овога пројекта ће направити револуцију у нуклеарној технологији. Примера ради, стандардна нуклеарна електрана кошта у зависности од капацитета између 10 до 15 милијарди евра, а период изградње и пуштања у погон реактора је 10 до 20 година од почетка изградње. Технологија коју примењује “Terra Power“ ће коштати око 4 милијарде долара са периодом од 7 година за изградњу и пуштање у рад постројења са капацитетом од 350 мегавата до чак 500 мегавата са могућношћу складиштења енергије и безбедношћу која до сада није постојала у нуклеарним постројењима. Цео концепт је замишљен тако да се уз постојећи енергетски систем (као што је наш ЕПС) дода постројење чији капацитет производње би временом био потпуно замењен. То је модел и тип нуклеарног постројења који је потребан Републици Србији.

Француска планира инвестиције за атомске мини-реакторе. Стручњаци критикују. Колико су мале нуклеарке смислене – еколошки и економски?

ЕПР је технологија коју су развиле француске компаније Фраматоме и ЕДФ, а тренутно у свету постоје само два оперативна ЕПР нуклеарна реактора, оба у кинеском граду Таисхану, која су ушла у комерцијалну употребу у јануару 2019. године. На почетку свог мандата, француски председник Емануел Макрон је обећао да ће до 2035. године смањити удео нуклеарне енергије у француском енергетском балансу са садашњих 75 на 50 посто али актуелна енергетска криза променила је приоритете Париза. Из пакета тешког 30 милијарди еура, осам милијарди би требало отићи у енергетски сектор, а једна милијарда од тог износа у истраживање такозваних мини-реактора. Иако је висина улагања у истраживање нове технологије релативно мала, председник Макрон је управо те планове презентовао као најважнији део нове стратегије. Економски су потпуно оправдане и задовољавају највише еколошке стандарде. Француска је највећа нуклеарна сила унутар ЕУ и поседује велико искуство и знање о нуклеарним технологијама.

Земље југоисточне Европе још увек одбијају да размотре (заједничку) нуклеарну будућност, иако су у њиховом непосредном окружењу бројне нуклеарне електране (у Румунији, Бугарској, Мађарској и Словенији). Шта мислите о томе…?

Енергетска безбедност и стабилност је кључна ствар сваке државе и оне које успеју да остваре независност у енергетском систему брзо напредују у економском и индустријском развоју. Садашња енергетска криза узрокована Ковидом-19 је више него икада показала колико може утицати на економске процесе и тржиште ЕУ и због тога се још све државе воде својим сопственим државним стратегијама развоја и одрживости енергетског сектора. ЕУ још увек није успела да сектор енергетике на нивоу Уније усклади са свим предностима и манама чланица и биће потребно још доста времена како би се енергетски систем и преноси ускладили, а самим тим и створили услови за заједничку нуклеарну будућност. Посебно се то односи на источни блок где су нуклеарна постројења направљена од стране Руске Федерације која ће бити замењена западним технологијама у будућности. Ако погледамо карту Европе, нарочито нашег окружења, видећемо да су у радијусу од 200 км од Београда налазе два блока нуклеарки у Бугарској, по један у Словенији, и Румунији (плус један у изградњи), четири у Мађарској, а шест су нешто даље у Чешкој и Словачкој. То само по себи указује да наша безбедност не зависи само од нас, већ и од наших комшија. Та чињеница нам заправо не оставља алтернативу – не постоји избор између развоја нуклеарне енергије и других извора енергије.

Најављено је да држава Србија разматра куповину удела неке од електрана у региону, да ли је то исплатив и добар корак?

Свако ширење и аквизиције од стране Републике Србије у сектору енергетике поздрављам и сматрам добрим потезом, али сумњам да је ико овога тренутка спреман да прода удео у енергетским постројењима, посебно нуклеарним, јер је недостатак енергије изузетно висок у целом свету. Наравно увек сам пре за инвестицију у својој земљи, без обзира на цену коштања, јер на дужи временски период је увек исплативљије улагати у свој енергетски систем, него бити мањински власник у другој држави. Куповине удела поготово мањинских у страним компанијама вам скраћују време у односу на инвестицију у свој систем, али дугорочно много више коштају, него што доносе бенефит, земља у којој сте мањински акционар ће се увек одређивати према својим потребама, а не обавезама из споразума.

Да ли држава Србија има кадрове који би могли да изграде и управљају нуклеарним електраном?

Ово питање је изузетно важно,нажалост ми смо земља која већ дужи низ година из буџета изузетно мали проценат улаже у науку, развој и истраживање. Ако желимо стваран напредак и прогрес без улагања у науку и људске ресуре нигде нећемо стићи и увек ћемо бити зависни од спољног фактора. Институт у Винчи има велико искуство у раду са нуклеарним технологијама, професионалне и стручне људе, али је потребан трансфер знања, обнова базе кадровске и технолошке која је морторијумом прекинута као и савремена опрема за нови научно-истразивачки центар. Потребно је улагање у образовање нових кадрова на српским факултетима како би се обновила база и ухватио корак са савременим светом посебно да се на универзитетима више уче нуклеарне науке и отворе смерови нуклеарног инжењеринга према мишљењу српских професора из области нуклеарне физике. Уколико би се Србија определила за изградњу електрана на нуклеарни погон, свакако да би онај који би инвестирао или од кога бисмо купили технологију обезбедио школовање и обуку потребног кадра, нуклеарно гориво и све остале потребне ресурсе за спровођење једног таквог пројекта од националног значаја. Без нових квалификованих кадрова нуклеарне технологије нема будућности, а без подршке јавности није могуће говорити о имплементацији таквих високотехнолошких пројеката.

„Илустрована политика”, 30. новембар 2021. године

Objavljeno pod Uncategorized, Вести и саопштења | Komentari su isključeni

Саопштење директора ЈКП „Београдске електрана“ Радета Басте поводом смрти почасног председника Социјалистичке партије Србије Милутина Мркоњића

Поводом тужне вести да нас је напустио почасни председник Социјалистичке партије Србије Милутин Мркоњић, директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста упутио је најдубље и најискреније саучешће породици и изразио жаљење што нас је напустио један од највећих градитеља Србије.

„Са великом жалашћу и тугом сам примио ову вест о смрти Милутина Мркоњића, нашег политичког оца и друга. Наш Мрка преминуо је на Божићне покладе, уочи Божићног поста, када праштамо једни другима и преселио се у бољи свет – рај. Његов одлазак представља ненадокнадив губитак, не само за његову породицу, већ и за читаво наше друштво, државу Србију, а посебно за Социјалистичку партију Србије. Био је најбољи политичар кога је овај простор запамтио, градио по свету и Србији, највећи хуманиста, стручњак, омиљени пријатељ, комшија, познаник, а посебно је био лојалан пријатељима и својој партији. Увек ћемо памтити твоје име, твоје речи и дела. Велико ти хвала, почивај у миру. Нека ти је лака земља!“

Директор ЈКП „Београдске електране“

Раде Баста

Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Раде Баста: Ово је велики успех за Србију, хвала председнику за енергетску стабилност

Раде Баста, директор ЈКП „Београдске електране“, са великим поштовањем и одушевљењем примио је вест о историјском договору између председника Александра Вучића и Владимира Путина о гарантованим ценама гаса и количинама испоруке овог значајног енергетна који је наопходан у месецима који су пред нама.

-С обзиром да су „Београдске електране“ највећи појединачни потрошач енергента у Србији, превасходно природног гаса, ову вест смо примили са одушевљењем. Ово је велики успех за Србију који је председник Вучић својом доследном политиком обезбедио грађанима Србије. У питању је енергетска и економска стабилност којом већина земаља у свету у овом тернутку не може да се похвали. Србија може. Поносни смо на нашег председника који нам је и овог пута показао и доказао да је велики лидер у кога сви грађани имају поверење, истакао је Раде Баста.

Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Честитка директорa ЈКП „Београдских електрана“ Радета Баста поводом победе Стефана Стојменовића на такмичењу из нуклеарне физике

Београд, 22. новембар 2021. – Директор ЈКП Београдских електране Раде Баста честитао је младом физичару Стефану Стојменовићу победу на такмичењу из нуклеарне физике, одржане у Руској Федерацији.

„Честитам Вам победу, од срца, из нуклеарне физике. Ви сте понос Србије. Показали сте како се знање, таленат и предан рад награђује на најбољи начин. Ваш успех на међународној сцени, који на овај начин, поред тога што подиже углед Србије у свету, унапређују знања и вештине и отвара пут за успешне каријере наших младих физичара. Увек нас радује вест о новим успесима, јер нам уливају наду у бољу будућност, која ће бити заснована на раду и на знању и новом почетку отварања нуклеарних електрана у Србији. Такав млад кадар физичара, имаће у Србији загарантовано радно место у будућности, јер отварања нуклеарних постројења значи напредак и бољу перспективу за све нас.“

Директор ЈКП „Београдске електране“

Раде Баста

Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Раде Баста упутио писмо председници Владе Србије и министарки за рударство и енергетику да укину мораторијум на изградњу нуклеарних електрена у Србији

Београд, 19. новембар 2021. – Директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста упутио је отворено писмо председници Владе Србије Ани Брнабић и министарки рударстава и енергетике Зорани Михајловић да размотре укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији.

„Позивам председницу Владе Србије Ану Брнабић и министарку рударстава и енергетике Зорану Михајловић да размотре укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији.  Производња енергије у нуклеарним електранама је јефтинија и чистија у поређењу са конвенционалним начинима производње енергије. Код термоелектрана имамо огромну емисију сумпор-диоксида и угљен-диоксида у околину. Технологије које по најновијим стандардима морају да се уграде за пречишћавање отпадних гасова су практично једнако скупе као и саме технологије за саму производњу енергије. Код нуклеарних електрана ми немамо такве изазове. Када се све сабере, нуклеарна производња је јефтинија, а исто је и са експлоатацијом. Време повратка инвестиције је нешто дуже, али то не треба да буде одлучујуће. Одлучујућа је јефтинија производња, технолошки развој, енергетска стабилност и безбедност и заштита животне средине. Први разлог, зашто нуклеарна енергије је дефицит у енергетском билансу. Други разлог, који је још важнији, али бих волео да га нагласим: ако Србија жели да прати технолошки развој и да њени кадрови буду у тај развој укључени – онда би било добро да се укључи у неки нуклеарни пројекат.

Стога позивам Владу Републике Србије да што пре укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у Републици Србији и упути позив Сједињеним Америчким Државама као и Европској Унији ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи који има велико искуство у раду са нуклеарним технологијама, професионалне и стручне људе, али такође, којима је потребна помоћ у трансферу знања и технологија од најбољих стручњака за нуклеарне технологије и да заједно са њима раде на пројектима који су од интереса за обе земље. Потребно је обновити и изградити научну базу у овој области која је мораторијумом из 1989.год зауставила све државне процесе везане за коришћење нуклеарне енергије и развој нуклеарних технологија. Потребно је улагање у образовање нових кадрова на српским факултетима, како би се обновила база и ухватио корак са савременим светом посебно да се на универзитетима више уче нуклеарне науке и отворе смерови нуклеарног инжењеринга према мишљењу српских професора из области нуклеарне физике. Сматрам да Сједињене Америчке Државе, као водећа врхунска нуклеарно-технолошка сила на свету је прави партнер који нам може помоћи у оснивању таквог једног научно-истраживачког центра, јер су безбедни реактори и јефтинија производња струје главна тема свуда у свету, као и да се нуклеарна енергија у мирнодопске сврхе највише користи за производњу електричне енергије. Такође, нуклеарна индустрија Сједињених Америчких Држава има невероватне резултате безбедног и поузданог рада. Енергија будућности је нуклеарна енергија, зато што је чиста и поуздана, и једина је која у производњи електричне енергије не прави ефекат стаклене баште. Без нуклеарне енергије немогуће је остварити циљеве одрживог развоја у будућности, чиста вода, чист ваздух, квалитетна здравствена заштита, и све више земаља ради на развијању чисте, зелене енергије која омогућава одржив раст и економски развој. Уколико би се Србија определила за изградњу електрана на нуклеарни погон, свакако да би онај који би инвестирао или од кога бисмо купили технологију обезбедио школовање и обуку потребног кадра, нуклеарно гориво и све остале потребне ресурсе за спровођење једног таквог пројекта од националног значаја“.

Директор ЈКП „Беогрдаске електране“

Раде Баста

Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Одлука о изменама и допунама Одлуке о ценама топлотне енергије

Поштовани корисници,

Обавештавамо Вас да је на Одлуку о изменама и допунама Одлуке о ценама топлотне енергије бр. I-10826/2, коју је донео Надзорни одбор ЈКП “Београдске електрaне“ дана 01.10.2021. године, дата сагласност Оснивача и да je иста објављена у Службеном листу града Београда бр. 98/21 од 29.10.2021. године.

Одлука о изменама и допунама Одлуке о ценама топлотне енергије у примени је од 01.11.2021 године.

Одлука о изменама и допунама Одлуке о цени топлотне енергије (Сл. лист Града Београда 98/21 од 29. октобра 2021.)

Objavljeno pod Вести и саопштења, Домаћинства | Komentari su isključeni

Директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста за италијанску агенцију Нова: Позивам УСА и ЕУ компаније на улагање у нуклеарну енергију

Energia: direttore Centrali elettriche di Belgrado invita a investire nel nucleare

Belgrado, 29 ott 14:35 – (Agenzia Nova) – Il direttore della società pubblica serba Centrali elettriche di Belgrado, Rade Basta, ha rivolto un invito alle compagnie energetiche di Stati Uniti ed Unione europea ad investire in Serbia nel campo del nucleare. Secondo una nota della società serba, Basta ha inviato una lettera in cui invita le compagnie ad investire nel Paese balcanico. Basta ha sottolineato che la sicurezza energetica, lo sviluppo economico e l’efficienza della protezione ambientale sono da tempo obiettivi fondamentali e interconnessi. „Ci sono 106 reattori nucleari che operano negli Stati membri dell’Ue, che forniscono 104 Gigawatt di elettricità, ovvero il 26 per cento dell’elettricità totale prodotta nell’Unione europea“, ha scritto Basta in una lettera aperta del 13 ottobre e rilanciata oggi, aggiungendo che le centrali nucleari sono una fonte di elettricità stabile e affidabile. „Generalmente non dipendono dalle condizioni meteorologiche o dai livelli dell’acqua sui fiumi e non emettono gas serra, e in questo senso sono rispettose dell’ambiente“, ha ancora osservato Basta aggiungendo che la revoca della moratoria sulla costruzione di centrali potrebbe garantire una soluzione accettabile nella fase di transizione per raggiungere gli obiettivi dell’Agenda verde verso forme più pulite di produzione elettrica (idro, solare, eolica) che richiederà decenni.

Questo, secondo Basta, ridurrebbe anche la necessità di un’eventuale costruzione di nuove centrali a carbone, „che costerebbe molto allo Stato della Serbia sotto forma di tasse dall’Ue“. Il direttore della società pubblica serba ha infine osservato che l’attuale balzo dei prezzi dell’energia non solo ha migliorato le prospettive di investimento nell’energia nucleare, ma incoraggerà anche la costruzione di centrali idroelettriche. „L’importanza dell’uso dell’energia nucleare è confermata dal fatto che non c’è quasi nessun Paese che non abbia una propria centrale nucleare“, ha dichiarato Basta. „La costruzione di una centrale nucleare è un’impresa enorme che richiede una tecnologia complessa e un investimento di capitale estremamente elevato. I Paesi più piccoli come la Serbia difficilmente possono disporre di fondi sufficienti o concedere prestiti per realizzare da soli un progetto del genere. Ecco perché hanno bisogno dell’aiuto di aziende di alcuni dei Paesi con un’industria nucleare sviluppata“, ha dichiarato Basta. (Seb)

© Agenzia Nova – Riproduzione riservata
Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni

Директор ЈКП „Београдских електрана“ Раде Баста за Радио Слободна Европа: Србија све ближа нуклеарној енергији

Један од првих који је актуелизовао тему изградње нуклеарне електране у Србији у јавности био је директор Јавног комуналног предузећа „Београдске електране“ Раде Баста који се у отвореном писму од 13. октобра заложио за укидање мораторијума и позвао велике америчке и европске енергетске компаније и фондове да инвестирају у изградњу нуклеарне електране у Србији.

„Нуклеарне електране су стабилан и поуздан извор енергије. У земљама чланицама ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне снаге, што је 26 одсто укупне произведене струје у ЕУ“, објаснио је Баста у писаном одговору за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Изградњу нуклеарне електране у Србији он види као прелазно решење до остварења циљева зацртаних у Зеленој агенди, имајући у виду, како каже, да ће за прелазак на чистије облике производње електричне енергије (хидро, соларни и ветро паркови) бити потребне деценије.

„Стога сам сигуран да је прелазно решење… укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и изградња истих као прихватљив прелазак до нових технологија и избегавања градње нових блокова термоелектрана на угаљ које би јако пуно коштале државу Србију у виду нових такси од стране ЕУ које су предвиђене до затварања постројења“, навео је Баста.

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html

Objavljeno pod Вести и саопштења, Скроловане вести | Komentari su isključeni